Navodnjavanje u Srbiji već decenijama predstavlja problem za poljoprivrednike, a taj problem je još izraženiji sa sve češćim sušama koje pogađaju naše podneblje. Ipak, iako je država za tu namenu još pre deceniju uzela kredit od 100 miliona evra, prošle godine smo imali manje navodnjavanih površina nego 2013. godine
U Srbiji je ove godine zbog suše značajno opao prinos voća i povrća, a i kvalitet roda je u velikoj meri upitan. Da bi se rizik od suša izbegao i predupredio, poljoprivredne površine se navodnjavaju i tako se kulturama obezbeđuje dovoljna količina vode, bez obrzira na vremenske uslove.
Međutim, takva rešenja su za manje poljoprivrede proizvođače često skupa, a država već decenijama najavljuje sisteme i brojna ulaganja u taj sektor, ali statistika ta obećanja demantuje.
U Srbiji je prošle godine od ukupno 3,4 miliona hektara korišćenih poljoprivrednih površina, navodnjavano svega 1,4 odsto, odnosno 47.579 hektara. To je je za 12,9 odsto manje nego 2022. godine, vidi se po javno dostupnim podacima Republičkog zavoda za statistiku. Ukoliko pogledamo period od 10 godina, 2013. godine je veća površina navodnjavana u našoj zemlji nego 2023. godine.
Država je pokazala nameru da se pozabavi ovim problemom 2013. godine, kada je sa Fondom za razvoj Abu Dabija dogovoren kredit koji je trebalo da posluži za razvoj sistema za navodnjavanje. Vrednost tog kredita iznosila je 100 miliona dolara, na 20 godina, sa grejs periodom od pet godina i kamatom od 2,5 odsto. Ideja je bila da se tim kreditom finansiraju projekti koji bi omogućili dodatnih 100.000 hektara površine koja bi bila navodnjavana. Procene su bile da će uloženi kapital biti vraćen u roku od četiri godine, da će ratarski usevi vratiti uloženi novac za 5,5 godina, a voćnjaci i povrtnjaci već za manje od tri godine, preneli su tada domaći mediji.
Pored toga, bilo je predviđeno i otvaranje 8.000 novih radnih mesta, dok bi sezonski posao našlo još 310.000 ljudi na poslovima uklanjanja korova, žetve, orezivanja, sortiranja i slično.
Optimistično je bilo najavljivano da će najveću korist od zalivanja imati uzgajivači malina, jer je profit po hektaru bez navodnjavanja iznosio 1.900, a sa navodnjavanjem je bilo predviđeno 4.200 evra.
Tadašnji ministar poljoprivrede Dragan Glamočić rekao je da je kompletna dokumentacija za izvođenje projekta spremna. ”Spremni su izvođački radovi, urađena je kompletna studija o izvodljivosti za svih 100.000 hektara, s tim da će u ovoj prvoj fazi biti realizovano 25.000 hektara“, poručio je on. Ideja je, prema njegovim rečima, bila da se projekat realizuje na 13 lokacija na celoj teritoriji Srbije, a najveći deo sredstava trebalo je da bude usmeren na infrastrukuru mreže za navodnjavanje.
