Kategorizacija voćnih rakija kao i prisustvo metil-alkohola koji se nalazi u našim voćnim rakijama a koga nema u jakim alkoholnim pićima koja se konzumiraju u Evroazijskoj uniji potencijalni su problemi pri izvozu. Ono što je dobro da na tim velikim tržištima mi nemamo konkurenciju pošto proizvodimo novu kategoriju pića
Nedavno potpisanim sporazumom u Moskvi o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske unije predviđeno je da će naši proizvođači na to tržište moći da izvoze neograničene količine voćnih rakija.
Sekretar udruženja za prehrambenu industriju PKS Aleksandar Bogunović, kaže da se potpisanim ugovorom otvaraju velike mogućnosti našim proizvođačima rakija. On, međutim, napominje da je potrebno urediti i niz pratećih sporazuma kako bi aranžman bio moguć.
Za sada se naziru dva problema koja bi mogla da opterete ovaj aranžman. Prvi, što će Sporazum početi da se primenjuje tek kada ga ratifikuju parlamenti Srbije, Rusije, Kirgistana, Jermenije, Belorusije i Kazahstana, što bi moglo da potraje. I drugi, što u jakim alkoholnim pićima koja se konzumiraju u Evroazijskoj uniji gotovo da nema metil-alkohola pošto su ona napravljena od žitarica i krompira. To nije slučaj sa destilatima od voća na šta upozorava predsednik saveza proizvođača rakije Srbije Ivan Urošević.
“Za potrošače u SAD, Kanadi, Kini, Rusiji rakije su totalno nova kategorija pića. Čak u mnogim zemljama rakija kao kategorija ne postoji. Tu postoji problem zakonske regulative jer kada dođe iz uvoza na analizu ne znaju koji tarifni broj da stave. To je bio problem i sa Ruskom federacijom. Problem je i metil-alkohol zato što jaka alkoholna pića od ratarskih sirovina nemaju metil-alkohol, jer nemaju pektina. Razgadnjom pektina u voću nastaje metil-alkohol.
To su problemi koji se moraju rešavati u hodu. Verovatno i na međudržavnom nivou. Ono što je dobro da na tim velikim tržištima mi nemamo konkurenciju pošto proizvodimo novu kategoriju pića.
Proizvođačima rakije problem domaće ”sivo tržište”
Naši proizvođači jakih alkoholnih pića kažu da im nisu problem državna zahvatanja već ogromno “sivo tržište”. Prema nekim procenama Ministarstva poljoprivrede samo četvrtina rakije na tržištu Srbije dolazi od registrovanih proizvođača.
Ukupno se iz kazana što industrijskih, što amaterskih, kod nas istoči 80 miliona litara rakije. Namera donošenja Zakona o jakim alkoholnim pićima bila je da se naši standardi usaglase sa onim u Evropskoj uniji i da se suzbije sivo tržište. U tome se tek neznatno uspelo.
Prema nedavnom istraživanju Grupacije uvoznika i distributera jakih alkoholnih pića na uzorku od hiljadu građana Srbije tek 28 odsto njih kupuje rakiju u prodavnicama i trgovinskim lancima.
