Latentna opasnost od širenja afričke kuge svinja traje još od 2017. godine, odnosno od pojave žarišta tog virusa u susednoj Rumuniji. Iako konstantan pritisak širenja afričke kuge svinja sad već predugo traje, ne postoji veliki strah, već neophodan oprez
Kikinda i sever Banata, kao pogranična oblast, pod posebnim su rizikom, pa je na farmama i individualnim gazdinstvima neophodna primena svih propisanih preventivnih mera.
Na teritoriji Severnobanatskog okruga, na sreću, nije zabeležen ni jedan slučaj afričke kuge svinja, pa valja sve učiniti da tako i ostane. Iako konstantan pritisak širenja afričke kuge svinja sad već predugo traje, ne postoji veliki strah, već neophodan oprez, objašnjava uzgajivač svinja iz Kikinde Predrag Gajski.
”Za sve nas koji se bavimo ovim poslom neophodan je dodatna opreznost, jer ne bi želeli da preko noći izgubimo sve. Moramo da se pazimo, veterinarske kontrole su redovne, obilaze nas, govore nam o merama koje moramo da preduzimamo“, kaže Gajski.
Kikinda i sever Banata, kao pogranična oblast, pod posebnim su rizikom, pa je na farmama i individulanim gazdinstvima neophodna primena svih propisanih preventivnih mera. ”Možemo reći i alarmanta situacija, zato što smo visoko rizično područje, zato što nam je granica sa Rumunijom tu i mora se baciti akcenat na upozorenje svim vlasnicima i držaocima svinja da nivo bio -sigurnosnih mera mora biti podignut maksimalno“, objašnjava Ksenija Laketa, šefica kikindskog odseka Uprave za veterinu.
Vakcina protiv afričke kuge ne postoji, pa i lečenja praktično nema. Eventualni slučaj afričke kuge uništava inače preskroman postojeći stočni fond i nanosi velike finansijske gubitke, pa su to više nego dovoljni razlozi za oprez.
”Bolest se podmuklo kreće, i kada je mi dijagnostikujemo ona je već ušla u zapat. Ova bolest može da uzrokuje, a to se već dešavalo u drugim zemljama, propadanje čitave grane proizvodnje svinja. Iz te situacije se teško posle oporaviti“, kaže Laketa.
Zbog rizika od širenja bolesti, formirani su regionalni i lokalni krizni centri, a pojačan je inspekcijski nadzor, kao i rigoroznije kontrole na graničnim prelazima. Zbog činjenice da divlje svinje predstavljaju jedan od najvećih rizika unošenja zaraze iz Rumunije u Srbiju, posebnu ulogu u prevenciji imaju i članovi lovačkih društava.
