Dok se otvaraju novi industrijski pogoni za preradu mesa, problem uklanjanja otpada koji pritom nastaje ne rešava se. Od 200.000 tona životinjskog otpada preradi se 20 odsto, ostatak završi na obalama i koritima reka, kao i uz puteve.
Nepropisno odlaganje životinjskog otpada u Sremskoj Mitrovici je problem već decenijama, ali su se pre četiri godine gradske vlasti ponadale da je rešenje na pomolu. Kada je u obližnjoj Inđiji belgijska kompanija “Energo zelena” otvorila kafileriju, dobili su mesto na kojem konačno mogu propisno da unište otpad.
Otpad se do prošle godine prerađivao u ovoj zgradi po najvišim evropskim standardima. Međutim, belgijska kompanija “Energo zelena” odlučila je da zatvori postrojenja. Uz konstataciju da su duboko razočarani investicionom klimom i nespremnošću Vlade Srbije da sprovede sopstvene zakone u oblasti odlaganja životinjskog otpada, ta kompanija napustila je Srbiju.
Uz tvrdnje da inspekcija ne radi svoj posao i da su zbog nelojalne konkurencije pretrpeli gubitke, “Energo zelena” je počela međunarodnu investicionu arbitražu protiv Srbije. Tako su mesta u okolini Inđije ostala bez kafilerije. U nedostatku spalionica promenjen je zakon, čime je dozvoljeno zakopavanje životinjskih ostataka u jamama.
– Mi smo se time vratili na metode koje smo koristili sredinom prošlog veka – kaže Branislav Nedimović, predsednik opštine Sremska Mitrovica, koji apeluje na državu da promeni regulativu i dozvoli mobilne spalionice kakve postoje u drugim zemljama ili omogući uslove da lokalne samouprave mogu nešto da urade po pitanju rešavanja problema animalnog otpada.
U Srbiji, inače, trenutno rade samo dve kafilerije koje mogu da prerade najviše 20% animalnog otpada.
