Kampanja pod sloganom ”Investicije za rast“ Projekta za bolje uslove poslovanja Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID BEP), ovog puta u saradnji sa Centrom za organsku proizvodnju u Selenči i bio-farmom ”Šokšić“ u potrazi je za odgovorima na pitanja: Kako do novca za pokretanje i razvijanje poljoprivredne proizvodnje? i Zašto su organskim proizvođačima neophodni nebankarski izvori finansiranja?

Srbija je jedina evropska zemlja u kojoj se privreda gotovo isključivo oslanja na komercijalne banke kao izvor eksternog finansiranja. Prema Zakonu o bankama, komercijalne banke su jedine institucije koje mogu da daju pozajmice, te je jasno zašto one predstavljaju preko 90% finansijskog sektora. Uvođenjem nebankarskih finansijskih institucija finansijski sistem Srbije bi postao raznovrsniji i konkurentniji, što bi vodilo smanjenju troškova zaduživanja, povećanju izbora u pogledu finansiranja novih i razvoja postojećih poslovnih ideja, i posledično bržem privrednom razvoju Srbije, navodi se u saopštenju USAID-a.

Neophodan Zakon o nebankarskim finansijskim institucijama

”Uvođenje finansijskih institucija koje nisu komercijalne banke bi pre svega olakšalo pristup sredstvima mikro i malim preduzećima, koja čine preko 99 odsto naše privrede. Štaviše, kroz donošenje adekvatnog Zakona o nebankarskim finansijskim institucijama, finansijski sistem Srbije, a posledično i privreda bi bili raznovrsniji i konkurentniji, i na tržištu bi postojali specijalizovani finansijski instrumenti koji više odgovaraju potrebama mikro i malih preduzeća od postojećih. Istraživanja USAID BEP-a pokazuju da bi privreda Srbije, ukoliko bi se osnovale samo mikrofinansijske institucije, u naredne četiri godine mogla da računa na plasmane u visini od skoro 900 miliona evra i otvaranje 100.000 novih radnih mesta.“ – istakla je Sandra Rodić, ekspert USAID Projekta za bolje uslove poslovanja i dodala:

”Takođe, bitno je doneti i Zakon o alternativnim investicionim fondovima, koji bi olakšao osnivanje i poslovanje investicionih fondova, poput fondova preduzetničkog kapitala (venture capital), fondova za ulaganje u nekretnine, kao još jednog od važnih izvora finansiranja. Kroz ova zakonska rešenja otvorila bi se čitava lepeza novih finansijskih proizvoda, usmerenijih na sektor mikro i malih preduzeća, što bi imalo ogroman uticaj na dalji razvoj privrede u Srbiji.“

U okviru kampanje ”Investicije za rast“, USAID Projekat za bolje uslove poslovanja, u saradnji sa Centrom za organsku proizvodnju iz Selenče, organizovao je posetu uspešnim proizvođačima organskog povrća, bio-farmi ”Šokšić“. Cilj posete, kojoj je pored predstavnika medija prisustvovala i grupa organskih proizvođača, bio je razmena dosadašnjih iskustava, kao i razgovor o neophodnosti da se nebankarskim institucijama u Srbiji omogući rad, te samim tim proširi broj finansijskih izvora za mikro, mala i srednja preduzeća.

”Kao i skoro svaki poljoprivredni proizvođač u Srbiji, i mi smo svoju proizvodnju pokrenuli isključivo od novca koji smo kao porodica uštedeli. Imali smo imanje, dobro se raspitali o samoj organskoj proizvodnji i krenuli oprezno, malo, po malo. Onda se proizvodnja razvila, i mi smo se suočili sa tim da nam za dalji razvoj trebaju dodatna sredstva, a da nemamo kome da odemo i od koga da ih pozajmimo“, podelila je svoje iskustvo Gordana Šokšić, vlasnica bio-farme “Šokšić“.

Prema anketi 1000 preduzeća, koju USAID BEP sprovodi već sedam godina, u 2016. godini je čak 68% ispitanika izjavilo da ne pozajmljuje novac. Dodatno zabrinjava činjenica da 87% ukupnog finansiranja preduzeća u Srbiji potiče iz njihovih sopstvenih sredstava. Ovi podaci ukazuju da, između ostalog, finansijski proizvodi koji se nude na našem tržištu ne odgovaraju u potpunosti potrebama privrede, a posebnu prepreku vide u ispunjavanju kriterijuma koji su uslov za dobijanje pozajmica od banke.

Uz pozajmicu i savetovanje

”Danas naša farma posluje sa uspehom. Imamo dobre kupce i stabilno tržište. Međutim, došao je trenutak kada nam je zbog povećanja obima proizvodnje potrebna hladnjača. A u tu svrhu treba nam, naravno, dodatna investicija. Naše kolege u zemljama u regionu, a o EU da ne pričam, imaju veliki izbor kad je reč o pozajmicama, koji osim bankarskih kredita uključuju pozajmice od mikrofinansijskih institucija, kreditnih unija, zatim finansiranje putem različitih fondova, crowdfunding i dr. Ove institucije osim finansijskih sredstava nude savetovanje i praćenje kompanije u određenom periodu što obezbeđuje pametno ulaganje pozajmljenih sredstava. A, to je za poljoprivrednike kao što smo mi, jako korisno“, istakla je Gordana Šokšić.

”Kao i većina drugih preduzetnika, i proizvođači organskih proizvoda suočavaju se sa brojnim preprekama koje im onemogućavaju da šire svoja gazdinstva i razvijaju svoju proizvodnju. Tržište za organske proizvode postoji. Imamo tražnju, znanje, kvalitetan proizvod, ali ono na čemu još moramo da radimo je poboljšanje uslova za rad i razvijanje poslovnog ambijenta. Jedna od važnijih stavki na tom spisku je pristup izvorima finansiranja. Zato je neophodno da se svi založimo da mogućnosti za finansiranje malih proizvođača postanu raznovrsnija i dostupnija poljoprivrednicima, a da oni u skladu sa svojim potrebama i mogućnostima mogu da izaberu izvor finansiranja koji im odgovara“, zaključio je Jozef Gašparovski, predsednik udruženja Centar za organsku proizvodnju u Selenči.

Korisna statistika

Mikro, mala i srednja preduzeća u Srbiji već čine 99,5 odsto od ukupnog broja kompanija, zapošljavaju 65 odsto zaposlenih, ali kreiraju skromnih 32 odsto bruto domaćeg proizvoda. U državama poput Mađarske, Hrvatske i Češke ova preduzeća stvaraju između 50 i 60 odsto BDP-a čime značajno doprinose ekonomskoj stabilnosti i bržem razvoju.

O velikom značaju koji ima omogućavanje pristupa adekvatnim izvorima finansiranja govori i podatak Evropske investicione banke (EIB) koja procenjuje da se na svakih 100 miliona evra uloženih u mikro, mala i srednja preduzeća BDP direktno povećava za 150 miliona.

Izvori finansiranja koja MMSP koriste u Srbiji i zemljama regiona

 

Instrument	Banke	Lizing	Tržište korporativnih obveznica	Preduzetnički (venture) kapital	Kreditne unije	Investicioni fondovi za ulaganje u nekretnine	Crowd-funding	Mikro-kreditiranje
Država
Srbija	X	X
Rumunija	X	X	X	X	X	X	X	X
Slovenija	X	X	X	X	X	X	X
Bugarska	X	X		X	X	X		X
Hrvatska	X	X	X		X		X	X
Mađarska	X	X	X	X	X	X	X	X
Češka	X	X	X	X	X	X	X

Učešće MMSP u BDP-u u Srbiji i odabranim sličnim zemljama

Država	Učešće MMSP u BDP-u	BDP (USD milijardi)
Srbija	32%	37,16
Bugarska	60%	50.20
Hrvatska	51,6%	48.73
Mađarska	50,2%	121.72
Češka	60%	185.16
Prosek EU-28	58%

 agronews