Agroekonomista Miladin Ševarlić kaže da nije siguran da će sredstva EU namenjena poljoprivredi doći direktno do srpskih farmera, ali hoće indirektno.
Ševarlić je to kazao na pitanje da prokomentariše izjavu šefice pregovaračkog tima sa EU Tanje Miščević da je Srbija na korak od otvaranja mogućnosti da koristi sredstva EU namenjena poljoprivredi i ruralnom razvoju, koja u prvoj fazi iznose 11 miliona evra godišnje.
“Ta sredstva će biti korišćena pre svega za jačanje takozvanih institucionalnih kapaciteta”, rekao je Ševarlić, koji je profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije.
On je podsetio da su zemlje evropske 15-orice, ali i one koje su EU pristupile posle 2004, koristile mnogo značajnija sredstva evropskih fondova za unapređenje konkurentnosti.
Ševarlić je ocenio da su komplikovani postupci vezani za registraciju i preregistraciju gazdinstava razlog što izuzetno mali broj poljoprivrednika koristi subvencije iz agrarnog budžeta i da bi taj posao trebalo prepustiti agronomima.
Govoreći o približavanju roka za registraciju gazdinstava, koji ističe za šest dana, on je podsetio da u Srbiji, od 630.000 poljoprivrednih gazdinstava, prošle godine svega njih oko 120.000 koristilo subvencije po hektaru, odnosno po grlu stoke.
“To je izuzetno skromno učešće i tu očigledno nešto škripi”, rekao je Ševarlić i objasnio da je razlog slabog odziva to što imamo izuzetno mala gazdinstva čiji vlasnici “nemaju ekonomsku računicu da nekoliko puta godišnje dolaze u organe države da obnavljaju registraciju”, pa bi država trebalo da zaposli agronome koji će umesto njih to da rade.
Ševarlić je izjavio da je zadatak za novu vladu da uspostavi stabilnu agrarnu politiku, i dodao da se “od godine do godine menjaju uslovi za korišćenje sredstava na ime podsticaja za investiciona ulaganja”, ocenjujući da je to “najslabija karika u srpskoj agrarnoj politici”.
RTS
