Područje grada Kraljeva, po površini najveće u odnosu na druge lokalne zajednice u Srbiji, ima izvanredne uslove za razvoj poljoprivrede. Ali, potražnja za poljoprivrednim zemljištem je toliko mala da na hiljade hektara opet ostaje neobrađeno iako se na obradu nude bez dinara naknade
Područje grada Kraljeva, po površini najveće u odnosu na druge lokalne zajednice u Srbiji, ima izvanredne uslove za razvoj poljoprivrede. To se ističe u svakoj brošuri o gradu, jer se naselja prostiru na ravničarskom, brdskom, planinskom terenu, pokraj reka i potoka, pa je sve to dobra pretpostavka za raznoliku poljoprivrednu proizvodnju.
Uprkos tome, na desetine sela, naročito u planinskom kraju je pusto i prazno, a zemlja u parlogu. U prilog tome govore i statistički podaci prema kojima oko 12.000 poljoprivrednih domaćinstava ovde koristi tek 38.000 hektara od raspoloživih 78.000 hektara zemljišta pogodnog za njive, livade, voćnjake, pašnjake, vinograde… Brojni vlasnici parcela koji su napustili svoja ognjišta i žive u gradu i prigradskim naseljima nude zemlju i to bez naknade samo da se uzore, pokosi, zaseje…
Ali, potražnja je toliko mala da na hiljade hektara opet ostaje neobrađeno iako se na obradu nude bez dinara naknade. Tako je i sa državnom zemljom koje, posle detaljnog popisa urađenog pre dve godine, ima oko 10.000 hektara ili nešto više od 13.000 parcela. Tu su uglavnom pašnjaci, livade, oranice, utrine…
No, na javni poziv za zakup te zemlje niko se ne javlja. Istina, gradska vlast nije odredila preciznu cenu ali, kako nezvanično doznajemo, bila bi to simbolična godišnja naknada.
U parlogu i državne parcele
Ali, ni u tom slučaju nema zainteresovanih. Uostalom, tvrde poljoprivrednici sa kojima smo razgovarali, što bi neko makar i dinar plaćao državi zakup kada od privatnika, recimo od njihovih bivših komšija, napuštenu zemlju mogu obrađivati bez ikakvih uslova, čak i uz zahvalnost vlasnika. Takođe, za ovo područje nije primamljiv takav zakup i zbog toga što se državna zemlja nudi samo na godinu dana, tj. za jednu sezonu, tako da će u parlogu i dalje biti i brojne državne parcele.
Inače, i ove godine u grad Kraljevo će za sufinansiranje poljoprivredne proizvodnje izdvojiti oko 70 miliona dinara, kao i prethodne godine. Nije to za pohvalu, jer se radi o tek oko dva procenta budžeta. Novina će, kako smo od Dragana Čorbića, predsednika gradskog saveta za poljoprivredu doznali, biti to što će se podnosioci zahteva ove godine rangirati po utvrđenim kriterijumima i broju bodova, a ne kao ranije da dobija onaj ko uz ispunjenje uslova treba i što pre da stigne do šaltera gradske uprave jer para nema za sve zainteresovane. Od pomenute sume 33 miliona dinara opredeljeno je za bespovratnu podršku investicijama u poljoprivredi, a sudeći prema ranijim godinama najviše ih je u oblasti voćarstva i stočarstva. Grad Kraljevo podržava tako poljoprivredna gazdinstva sa najviše 45 odsto vrednosti investicije ili do 250.000 dinara.
Iznosom od 20 miliona dinara biće delimično podržano osiguranje stoke, objekata i imanja, a sa 13 miliona dinara biće regresirano osemenjavanje krava, kojih na ovom području ima oko 12.000. Vlasnici poljoprivrednih gazdinstava moći će da podignu i povoljne bankarske kredite za koje kamatu regresira gradski Fond za poljoprivredu i za to će se potrošiti dva miliona dinara. Predaja zahteva, kako je to uobičajeno, počeće u aprilu, a kako smo u razgovoru sa Draganom Čorbićem još doznali, posebna komisija će redovno pratiti realizaciju i namenski utrošak dobijenih subvencija i kredita.