Sezona berbe malina u pojedinim krajevima zapadne Srbije počeće kroz desetak dana, a zbog nepovoljnih vremenskih uslova, ovogodišnji rod biće znatno umanjen u odnosu na prethodnu godinu
Predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović kaže da će malina biti od 50 do 70 odsto manje. On dodaje da cena koja bi bila zadovoljavajuća i za proizvođače, ali i za hladnjačare jeste 400 din/kg maline, jer sve ispod toga tera proizvođače u minus.
“Dosta izvoznika je pričalo o 250 dinara. Mogu sada da licitiraju i 2.000 dinara jer maline nema. Realno nešto što bi trebalo da bude, da bi bili zadovoljni i jedni i drugi i treći i da imaju interes, jeste akontna cena maline od 400 dinara sa tendecijom rasta. To znači, kako bude rasla ponuda i potražnja, cena ima tendenciju rasta, ali da ona ne bude niža od 400 dinara. To je nešto što je prihvatljivo ali i to je malo, na prinos koji je smanjen, jer nemate šta da platite ako taj proizvod ne postoji”, kaže Radović.
On dodaje da za cenu maline nije kriva država čija je osnovna uloga da posreduje između zainteresovanih strana, već da su hladnjačari ti koji kreiraju cenu. “Cenu maline najviše diktiraju izvoznici i hladnjačari, oni tu cenu i kreiraju. Ne možemo kriviti državu da ona diktira cenu. Država može biti samo medijator u ovom sistemu. Ona može da spoji jednu i drugu stranu, poljoprivredne proizvođače i izvoznike i hladnjačare. I može država kroz razne subvencije ili podsticaje, kao što to i čini, da pomogne održavanje i poboljšanje proizvodnje, da li protivgradnom mrežom, navodnjavanjem, poljoprivrednom mehanizacijom ili nečim drugim, ali ona može biti samo medijator i posrednik u razgovor između zainteresovanih strana”, rekao je Radović.
Prema njegovim rečima, država mora da stane iza malinara, koji u slučaju loše godine nemaju prostora za snalaženje kao što je to slučaj sa hladnjačarima i izvoznicima koji nedostatke iz srpskih malinjaka mogu nadomestiti uvozom iz drugih zemalja.
“Najveći kupac srpske maline je Evropa, a i ja sam saznao iz medija da ima nekih pregovora da će se izvoziti u Kinu, ali je najtužnije što ove godine nećemo imati ni da izvezemo na tržište Evrope niti za Kinu. Mi smo nekada, pre tri, četiri godine proizvodili od 90 do 120.000 tona maline. Sada je situacija drugačija. Dosta ljudi jesenje agrotehničke mere nije primenilo. Druga stvar je veoma topla zima i treće smanjenje proizvoda”, zaključio je Radović.
