Iako smo na pragu nove voćarske sezone, stare nedoumice oko registracije poljoprivrenog gazdinstva i zakonske prodaje i dalje muče pojedine proizvođače
Zbog niske cene voća koje nije u prvoj klasi i ne može da se plasira za upotrebu u svežem stanju, priličan broj gazdinastava koji se bavi proizvodnjom voća i grožđa, shodno tome da li imaju sudove za vrenje kljuka, kazan za destilaciju i sudove za destilat, određenu količinu ovog vanklasnog voća preradi u rakiju, navodi stručnjak za voćarstvo iz Poljoprivredno stručne službe Smederevo Boban Marković.
Zavisno od gazdinstva, proizvedu se manje količine koje su namenjene apsolutno ličnoj potrošnji, dok pojedinci obave preradu veće količine i izdestilišu veću količinu rakije sa vizijom prodaje tog viška, ali nisu upoznati sa propisima koji se odnose na proizvodnju i promet ovog pića, ističe Marković.
Njihova razmišljanja su usmerena ka pravilniku o proizvodnji i prometu malih količina proizvoda biljnog porekla gde se nalaze džemovi, kompoti, voćni sokovi, ajvari, turšije… ali ne i rakije.
Nedavno je pokrenuta rasprava na zvaničnoj Facebook stranici Udruženja Rakija i rakijaši o tome da li hobi proizvođači koji nisu registrovani mogu da učestvuju na festivalima i sajmovima. Kako su objasnili iz Udruženja, Zakon dozvoljava proizvodnju za lične potrebe, ali zabranjuje prodaju hobi proizvođača. Međutim, dozvoljena je i savetovana kontrola kvaliteta na festivalima.
– Za slanje uzoraka na kontrolu kvaliteta, takođe, ne treba registracija, šta više poželjno je da svi hobi proizvođači urade analizu na zdravstvenu ispravnost, kvalitet i senzoriku. Tu ne postoje ograničenja u zakonu – objašnjavaju iz Udruženja.
Dalje, potvrđuje Marković, da poljoprivrednici koji prave rakijju za prodaju trebalo bi da znaju da su dužni da se registruju za tu delatnost u Registru proizvođača jakih alkoholnih pića, kao i u Agenciji za privredne registre, odnosno da postanu pravna lica. Sve ovo je u skladu sa Zakonom o jakim alkoholnim pićima, kao i sa Zakonom o bezbednosti hrane.
Upis proizvođača jakih alkoholnih pića se obavlja u Registar koji vodi Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Takođe imaju obavezu i da se prijave Ministarstvu finansija radi preuzimanja akciznih markica.
– Ukoliko je ovo preveliki finansijski teret za vas, možete svu rakiju koju proizvedete prodati registrovanom proizvođaču rakija kao sirovinu ili da posluži za doradu kod njega – savetuje smederevski stručnjak.
