Neizvesno je da li će zbog snegova i neubičajeno niskih temperatura u martu šećerna repa biti posejana na planiranih 55.000 hektara. Izvesno je ipak da će joj zbog sigurnog plasmana mnogi ratari ostati verni
Optimalni rok za setvu slatkog korena već uveliko teče, a i stručnjaci i proizvođači predviđaju da će seme kraljice ratarskih kultura biti u zemljištu u aprilu, kad se ono prosuši i temperatura u setvenom sloju dostigne pet stepeni.
U gazdinstvu Slobodana Trnjakova iz Stapara spremna su sejalice i druge priključne mašine, kupljeno je đubrivo i seme i i to od novca od prošlogodišnje repe. Kad vreme dozvoli onda se kreće u setvu kaže ovaj domaćin. Prošle godine ispoštovani su kalendarski rokovi, sejalo se polovinom marta, pa je bilo iznenađenja.
To što su šećerane snizile cenu slatkog korena za ovu poslovnu godinu sa 36 na 30 evra za tonu, a sa određenim prinosom i digestijom od 15 posto na 32 evra nije pokolebalo Trnjakova i druge ratare da u regionu zapadne Bačke planiraju da seju repu na 8.500 hektara, zato jer je to jedina sigurna proizvodnja kad su u pitanju cena i plasman.
Direktna davanja iz državne kase od 4.000 dinara po hektaru za biljnu proizvodnju, koja su počela da se isplaćuju u četvrtak vrlo su skromna, posebno za zahtevnu proizvodnju šećerne repe.
Ratari napominju da prodajom jeftinog kukuruza i soje koja je sada jeftinija nego u žetvi ne mogu da bez zaduživanja nabave repromaterijal. Stoga uoči setve još jednom apeluju da se skine akciza na gorivo koje je za naše paore najskuplje u regionu.
