Nejasno objašnjenje ministra poljoprivrede Dragana Glamočića o tome šta će ubuduće važiti kao ”prihvatljiv trošak“ za direktna davanja izazvalo je ozbiljnu zabrinutost među poljoprivrednicima. Upozoravaju da bi nova pravila, ako se odnose na osnovnu podršku od 18.000 dinara po hektaru, mogla ograničiti svrhu tih sredstava i ugroziti opstanak velikog broja gazdinstava
Ministar je u nedavnom gostovanju na RTS-u govorio o preklapanju mera ruralnog razvoja i direktnih davanja, što je dodatno doprinelo konfuziji. On je najpre najavio značajno povećanje izdvajanja za ruralni razvoj uz povraćaje od 50, 60 ili 70 odsto za investicije u objekte, mehanizaciju i opremu.
Zatim je usledila izjava koja je uznemirila deo proizvođača: da će i direktna davanja od naredne godine morati da se pravdaju računima, jer je, kako je rekao, do sada deo tog novca završavao u kupovini automobila i stanova.
„Od naredne godine biće i za taj novac obavezno pravdanje računima… propisaćemo tačno šta je prihvatljivo za poljoprivredu“, naveo je Glamočić, dodajući da će novi propisi važiti od 1. januara.
Takva izjava izazvala je hitnu reakciju više poljoprivrednih udruženja, koja su poručila da će organizovati blokade ukoliko se pokaže da će proizvođači morati da ulaganja u objekte ili mehanizaciju pravdaju iz osnovnih davanja po hektaru.
Iz Ministarstva poljoprivrede, na upit lista Danas, stigao je kratak odgovor da se „pripremaju odgovarajući dokumenti“, ali bez jasnog objašnjenja šta će konkretno biti definisano kao prihvatljiv trošak.
Predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije Goran Filipović kaže da je reakcija usledila preventivno, jer ni udruženja ne mogu da razumeju poruku ministra.
„Niko ne zna šta je time hteo da kaže. Ne želimo da nam se nešto provuče kroz iglene uši. Stalno se menjaju pravila, a uglavnom na gore“, upozorava Filipović, dodajući da strahuje i od mogućeg smanjenja direktnih davanja.
On smatra da bi pravdanje osnovnih davanja računima bilo pogrešno i štetno:
„Ako neko taj novac planira da plati ratu kredita ili gorivo — to treba da bude dozvoljeno. Sve ide u poljoprivredu. Posle teških godina, dodatna ograničenja mogu mnoge da odvedu u problem.“
Filipović naglašava da većina proizvođača obrađuje do 50 hektara и jedva preživljava:
„Ne vidim da tu neko kupuje kola ili stanove od tih para.“
Sličan stav deli i agroekonomski analitičar Žarko Galetin, ističući da direktna davanja ne bi trebalo da zahtevaju pravdanje računima.
„Svrha tih davanja je da relaksiraju poljoprivredu od tržišnih rizika. Ako sada sve mora da se pravda, to je potpuno promašena ideja“, ocenjuje Galetin. On navodi da je moguće uvesti posebne mere koje zahtevaju pravdanje — ali ne menjati smisao osnovne podrške.
Dodatnu napetost stvara činjenica da je u Predlogu budžeta za 2026. godinu predviđeno smanjenje direktnih davanja (sa 95,9 na 89,1 milijardu dinara), uz paralelno povećanje sredstava za ruralni razvoj. Fiskalni savet upozorava da su ove promene uvedene bez jasnog objašnjenja politika, i da postoji rizik od ponovnog probijanja rashoda.
Poljoprivrednici očekuju hitno i precizno obrazloženje Ministarstva. U suprotnom, upozoravaju — blokade su ponovo na stolu.
