U seoskim sredinama 84 procenata žena nema nikakvu nepokretnost na svoje ime što je dokaz lošije pozicije žena u Srbiji, navodi NALED. Nova analiza NALED-a i kompanije PwC pokazala je da žene bez vlasništva nad stanom ili kućom teže ostvaruju ekonomsku nezavisnost, i dalje je u selima prisutna svest da nisu deo roditeljskog doma, pa se odriču prava na udeo ili nasledstvo
NALED navodi da sticanje nekretnina otežava činjenica da žene u Srbiji u proseku imaju za oko 8.000 dinara niže plate od muškaraca, a na selu je svaka druga formalno nezaposlena i njih samo 7,4 procenata poseduje zemlju.
“U selima je tek svaka šesta žena upisana je u katastar, dok je na nivou cele Srbije svaka četvrta žena vlasnica ili suvlasnica nekretnine, a vlasništvo na nepokretnosti je važan preduslov da budu samostalnije i da, primera radi, na osnovu te nekretnine podignu kredit i započnu sopstveni posao”, izjavila je kordinatorka Saveza za imovinu i urbanizam i savetnica za regulatornu reformu u NALED-u Jasmina Radovanović.
Žene su češće vlasnici nekretnina nego 2018. godine što je, navodi NALED, to rezultat Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova iz jula 2018, na kojim je insistirala ova asocijacija.
“Uvedena je automatska registracija zajedničkog vlasništva nad nekretninama stečenim u braku, osim ako se radi o posebnoj imovini jednog od supružnika kada je potrebno da takvu imovinu supružnik indentifikuje u izjavi overenoj kod javnog beležnika”, kaže ona.
Dodaje da je vidljivost oba supružnika kao vlasnika nepokretnosti u evidenciji katastra pruža dodatnu zaštitu kako vlasnicima nepokretnosti tako i trećim licima u slučaju raspolaganja. Analiza srovedena tokom projekta o rodnoj ravnopravnosti u katastarskoj evidenciji pokazuje da u Srbiji, uključujući i ruralne i urbane sredine, ima gotovo 25 miliona evidentiranih nepokretnosti od čega žene poseduju u celosti ili imaju udeo u 6,43 miliona.
Iz NALED-a poručuju da aktivno rade na osnaživanju žena i ženskog preduzetništva u ruralnim sredinama, posebno kroz projekat ”1.000 žena“ koji je pokrenut u saradnji sa potpredsednicom Vlade Zoranom Mihajlović kao predsednicom Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost i asocijacijom proizvođača rukotvorina ”Etno mreža“, koja pruža obuku i podršku ženama iz ruralnih područja u izradi tradicionalnih rukotvorina, kako bi svoje veštine iskoristile u svrhu obezbeđivanja stalnog izvora prihoda.
