Sve je više informacija o upotrebi cink-fosfida za suzbijanje kalamiteta glodara na njivama koje mogu da zbune poljoprivrednike, ionako zatečene neverovatno velikim populacijama glodara, ali mogu da utiču i na populacije strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta životinja, pa i samih ljudi. Iz tog razloga, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, reagujući na navedene informacije, upozorava da se upotrebi pesticida koji sadrže cink-fosfid mora prići veoma obazrivo.
“Po preporuci Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, za suzbijanje poljske voluharice (a ne „miševa“), dozvoljeno je koristiti parafinske (impregnirane) mamce na bazi cink-fosfida i mamke na bazi bromadiolona. No, ni u kojem slučaju Ministarstvo nije preporučilo, niti iko i malo savestan može da pomisli da je cink-fosfid moguće nekažnjeno razbacivati rasturačima za đubrivo po njivama. Bez obzira na to koliko velike najezde bile, reč je o preparatu koji je izuzetno toksičan čak i vrlo malim dozama i koji ne sme da ostane na površini tla, da ne bi došao u kontakt sa svim ostalim životinjama. U tim slučajevima može da dođe do masovnog trovanja i pravih ekoloških katastrofa, kakva se i desila pre nekoliko nedelja u atarima Ruskog Sela, Novih Kozaraca i Srpske Crnje. Iz tog razloga strahujemo da pogrešno prenete poruke mogu da ohrabre opasne i kažnjive aktivnosti na našim njivama, te pozivamo poljočuvare, lovce i fitosanitarne inspektore da u svakom od tih slučajeva brzo reaguju”, kažu ornitolozi.
U Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije predlažu i alternativu.
“Nasuprot stihijskim akcijama beskrajnog trovanja, naši članovi aktivno rade kako da bi se ptice grabljivice i sove privukle na površine na kojima je pronađen veliki broj rupa, jer upravo one najbolje mogu da suzbiju voluharice. Jednostavne drvene stajanke u obliku slova T, sa kojih ptice grabljivice osmatraju teren i love voluharice postavljene su ovih dana u i oko Specijalnog rezervata prirode “Pašnjaci velike droplje”. Tokom niza proteklih godina, postavili smo deset metalnih platformi za orlove, gotovo 150 platformi za gnežđenje roda, više od 100 platformi za gnežđenje ptica na dalekovodima, te više od hiljadu korpi za gnežđenje sove utine, kutija za gnežđenje kukumavke i kukuvije, obične i sive vetruške, zajedno sa brojnim saradnicima, đacima, ljubiteljima prirode, kompanijama koje održavaju elektroenergetske objekte, lokalnim samoupravama i upravljačima zaštićenih područja. Od uznemiravanja uporno pokušavamo da zaštitimo zimovališta sove utine, tog veoma cenjenog prirodnog istrebljivača glodara”, stoji u saopštenju Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Ornitolozi se slažu da to još uvek nije dovoljno, te tvrde da povoljnih staništa za ptice grabljivice i dalje ima veoma malo. Zato zahtevaju da se one privuku na vojvođanska polja dugoročnim i sistematskim prostornim planiranjem koje će odlučno i sasvim konkretno definisati prostore na kojima se moraju pticama i ostalim predatorima pružati uvek nova i dostupna staništa za njihov život. To su: drvoredi autohtonih vrsta drveća, vetrobranski pojasevi, zabrani, zeleni pojasevi oko naselja, pojedinačna stabla i remize. Potrebno je definisati i subjekte koji bi se starali o samom uspostavljanju novih staništa i početnom obezbeđivanju od vandala i prirodnih pretnji. Naročito pozivaju veleposednike i zakupce velikih kompleksa državnih oranica, da dozvole prirodnim grabljivcima da im pomognu u borbi protiv glodara postavljanjem stajanki, ali i planiranjem sađenja drveća u okviru velikih ratarskih površina. U Društvu smatraju da je to sasvim sigurna investicija koja vodi dugoročnom smanjenju šteta koje glodari nanose.
RTV
