Mangulice su se nekada najviše gajile u Centralnoj Srbiji kada je stočarstvo predstavljalo glavni vid proizvodnje. Danas u Šumadiji ima svega nekoliko stočara koji u svojim gazdinstvima drže mangulice. Meso i mast ovih svinja je izuzetnog kvaliteta ali i pored toga u Srbiji je nedovoljno razvijeno tržište što utiče i na broj odgajivača.
Milinko Đed, stočar iz sela Gornja Trnava kod Topole već pet godina u svom gazdinstvu gaji mangulice. Ima oko pedeset grla a sam ističe da ih je lako gajiti, da predstavljaju rasu koja je jako izdržljiva i da su izuzetno otporne na bolesti. Najveća prednost mangulice u odnosu na ostale rase svinja je kvalitetnije meso kao i mast.
“Nisu uopšte zahtevne, otporne su na razne bolesti, nemaju šugu, nemaju gliste a inače meso od njih je odlično, ekstra kvaliteta. Mast nema holesterola, nemaju gliceride i mi u našoj kući ih koristimo za ishranu. Prošle godine kada je bila veća cena za tri i po evra po kilogramu smo prodavali tovljenike. Ljudi uglavnom sa strane dolaze da kupe, nađu nas preko interneta. Ovde u našem okruženju samo smo jednom komšiji prodali jer ovde prodaja nije toliko zaživela”, kaže Milinko Đed.
Njegova supruga Julijana zadužena je za ishranu mangulica. Ističe da one mogu da jedu sve, od žira do trave ali da im ipak najviše daje mešane žitarice- kukuruz, ječam i tritikale. Ljudi koji kupuju od njih mangulice često traže i mast koja je i lekovita.
“Komšije ovde nisu zainteresovane zato što ne znaju koliko je ta mast za decu samo korisna, koliko je zdrava. Ljudi su dolazili iz drugih gradova i krajeva da pitaju za lek za decu, za bronhitis i za astmu. Ljudi, da kažem sa strane, su zainteresovani jer znaju, dok ovdašnji ne znaju i kažu da je mangulica mala, ne znaju koliko je korisna”, veli Julijana Vasiljević.
U Šumadiji nema mnogo stočara koji drže mangulice iako je ova rasa za vreme Miloša Obrenovića bila glavna u stočarskoj proizvodnji pa je i sam knez držao veliki broj grla.
“Treba držati ovu rasu svinja. To je autohtona rasa koja ima vrlo pozitivne karakteristike, dakle ona može da opstaje gde druga ni jedna rasa ne može i poslužila je za pravljenje, odnosno namenu da se proizvedu prelazne i plemenite rase svinja. Potražnja nije baš velika iako je za neke stvari izuzetno dobra i za neke proizvode u svinjarskoj industriji kao što je na primer slanina koja je kvalitetna. Nikako ne treba ovu rasu ugasiti nego je treba držati kao autohtonu rasu sa naših podneblja”, kaže Goran Joksić iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u, Kragujevcu.
Iako je meso kvalitetnije u odnosu na ostale rase svinja, tržište kod nas u Srbiji još uvek nije dovoljno razvijeno. Stočari ukazuju i na to da je potrebno i da se država više uključi kako bi ova rasa opstala i našla dovoljan broj kupaca.