Muzej Vojvodine ima jedinu arheobotaničku baštu na tlu Evrope, gde niču biljke koje su jeli neandertalci još pre 45.000 godina.
Za sve je zaslužan Aleksandar Medović, arheobotaničar iz ove ustanove koji je pre nekoliko godina uzgojio jednozrnu pšenicu. Bašta se širila, sada već ima više od 50 biljaka, ali i raznih vrsta korova koji su nicali od 45.000 godina pre nove ere pa do 17. veka i početka poljoprivrede kakvu danas poznajemo.
– Dobio sam iz Izraela oko 50 zrna pšenice koje se koristila pre 8.000 godina. Ne donosi puno ploda, ali je izdržljivija od ove danas koju su nam doneli Rimljani. Njen gluten nije opasan za one koji su alergični na njega pa je idealna za recimo Novaka Đokovića – objašnjava Medović.
U bašti niče i piskavica ili grčko seme, stara krmna biljka, koja bi i danas bila jako pupularna, ali iz drugih razloga.
– Piskavica je bila poznata po tome što su žene sa njom trljale grudi smatrajući da će im porasti. Suprotno našim narodnim verovanjima, najviše sam se namučio da uzgojim glavni korov praistorije – kukolj. Tragao sam za njim nekoliko godina jer je gotovo istrebljen i ima ga samo na par lokacija u Vojvodini – dodaje naš sagovornik.
Pored kukolja niče i trnjika, stara 45.000 godina, nađena na Petrovaradinskoj tvrđavi, divlji grašak, stari urov, sastrica, ječam, leksa, smokva, glog, divlja loza, jagode, kruške, leblebije, divlja kruška, stočni grašak, lan, ovas, raž, žir i lanika od čega se inače pravi biokerozin za avione.
U bašti može da se nađe i bob, više poznat poslovici nego tome kako je to bio naš pasulj dok nam nisu podvalili ovaj američki, kao i proso koji se koristio dok nije stigao kukuruz. Tu je i ljoskavac, veoma lekovita i ukrasna biljka od koje se prave razne poslastice i lekoviti preparati, a koji je kod nas uredno rastao pre 7.000 godina. Danas ga poznajemo kao fizalis, retko gde ga ima u Srbiji, te ga uvozimo čak iz Perua.
Inače, naš sagovornik sa svojom suprugom, ali i koleginicom arheološkinjom Ildikom Medović, pravi hranu iz praistorije.
– Kakav je ukus? Hah, odvratan. Pravili smo divlji grašak koji je bio poslastica neandertalaca, ali je ispao potpuno bez ukusa. No mi pokušavamo da priredimo jela kako su to oni radili. Sve to snimamo i pravimo emisije za Jutjub kanal „Prehistoric cooking in my kitchen“ – dodaje Medović.
Test za trudnoću
U starom Egiptu jednozrna pšenica koristila se kao test za trudnoću. Žena je urinirala na zrno desetak dana pa ako ono proklija znači da je trudna. Rezultati su bili tačni u 70 odsto slučajeva. Čak se mogao odrediti i pol fetusa. Žena je urinirala u dve posude, u jednoj je bio ječam, a u drugoj dvozrna pšenica, pa ako nikne ječam biće muško, ako pšenica – žensko. Muzej Vojvodine je za vreme Noći muzeja pre nekoliko godina pokušao da ponovi taj eksperiment, ali kako su to Novosađanske radile kod kuće i više se nisu javile, rezultati su ostali tajna.
Pivo i pre 4.500 godina
Vojvođani su, inače, pivopije. Na nalazištu kod Mošorina nađeni su tragovi pravljenja piva stari 4.500 godina.
– Kakav je bio ukus i jačina nismo otkrili, ali pošto su u pivo stavljali i bunike da ih jače udari, verovatno je to bio nekakav bućkuriš – smatra naš sagovornik. Tek dolaskom Rimljana i njihove vinove loze počinje era vina.
