Zbog neodgovarajuće agrarne politike u stočarstvu, i dalje izvozimo male količine mesa, mesnih i mlečnih prerađevina. Česte kiše usloviće rekordan rod kukuruza i industrijskog bilja, ali sav višak neće moći da se izveze.

Prema prvim procenama, ovogodišnji rod kukuruza premašiće sedam i po miliona tona, što je gotovo 40 odsto više od prosečne proizvodnje.

“Naš tržni višak kukuruza iznosiće preko 4,5 miliona tona. Teško je očekivati da izvoz može apsorbovati kompletan tržni višak kukuruza jer je do sada apsolutni rekord izvoza kukuruza iznosio 2,3 miliona tona”, objašnjava Jovica Nikolić iz “Graninpeksa”.

Kako je kukuruz svuda dobro rodio, cena ovogodišnjeg roda na svetskom tržištu je oko 115 evra za tonu, pa trgovci očekuju da će vrednost izvoza kukuruza biti uobičajena, veća od 300 miliona dolara.

Agroekonomisti upozoravaju da bi bilo mnogo bolje da deo ovogodišnjeg roda kukuruza iskoristimo kao hranu za stoku, kako bi se povećala proizvodnja svinjskog i junećeg mesa.

U poslednjih 14 godina godišnji izvoz junećeg mesa nikada nije bio veći od 2.600 tona, iako Srbija ima dozvolu s posebnim olakšicama za izvoz tri puta većih količina u Evropsku uniju.

Od januara do juna izvezeno je 450 tona zamrznutog svinjskog mesa. U istom periodu trgovci su uvezli pet puta više, gotovo 2.300 tona.

Stručnjaci kažu da postoji mogućnost da se izvozi više mesa, ako bi se u taj posao uključilo još klanica koje mogu da ponude traženi kvalitet mesa i prerađevina.

“U toku je procedura za dobijanje sertifikata za izvoz na rusko tržište, zbog toga smo u stalnom kontaktu sa Ministarstvom poljoprivrede. Prema sadašnjem obimu proizvodnje mi bismo mogli da izvezemo tri hiljade tona svežeg svinjskog mesa godišnje”, ističe Rajko Latinović iz IMES-a.

U poslednje dve godine, najviši rast izvoza hrane beležimo u državama bivšeg Sovjetskog Saveza.

U prvoj polovini godine, samo izvoz na rusko tržište dostigao je 117 miliona dolara, što je za 68 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Na rusko tržište Srbija najviše izvozi kasno voće i povrće.

“Mi smo pozvali sve administracije opština i gradova Srbije da pripreme informacije o tome koje su kompanije potencijalno zainteresovane za izvoz prehrambenih proizvoda, pre svega voća i povrća. Mi smo im dostavili prevedene pravilnike o dozvoljenim nivoima sredstava kojima se tretira voće i povrće i dozvoljenim nivoima u proizvodu”, kaže Dejan Delić iz PKS-a.

Uprkos nepovoljnim vremenskim uslovima, stručnjaci procenjuju da će učešće izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, do kraja godine, dostići 18 odsto ukupnog izvoza Republike.

RTS