Sadašnje stanje stočarstva i kvaliteta zemljišta u Srbiji, prema rečima prof. dr Milana St. Tošića, ima dve osnovne karakteristike. Prva je opšte ćutanje o palim vrednostima, druga karakteristika su mere države

Umesto jasnog i javnog isticanja veoma lošeg stanja od najviših naučnih i držanih institucija samo se ponekad bojažljivo pojavi poneki analitičar sa još bojažljivijim isticanjem kako je poljoprivreda Srbije pala na najniže grane u Evropi. Pojavljuje se i sumnja kako će Vojvodina da postane – pustinja. Da li to znači da i oni najodgovorniji nemaju kuraži da javno istaknu jasnije činjenice i preporuke?

Druga karakteristika su mere države. ”U stvari, pravih mera i dalje jednostavno nema. To što država čini svodi se na malu pomoć radi nekakvog održavanja poljoprivrednika. Država već godinama nema nikakav realan program razvoja za period od najmanje desetak godina. Umesto toga, na sceni su veoma naivna obmanjivanja javnosti čim se izveze koji vagončić govedine ili se svaki dan ponavljaju parole o spasavanju i onih sela koja prirodno nemaju uslova za opstanak”, tvrdi profesor Tošić.

U Evropi se već sada pojavljuju problemi sa prekomernim stočarstvom. Pored vodećih u toj oblasti, Danske i Holandije, ističe se i oblast Bretanje u Francuskoj. Tamo se stočari cele oblasti udružuju radi izgradnje zajedničke fabrike koja višak tečnog stajnjaka pretvara čak u pelete i kao vredno đubrivo prodaje po svetu.

Još noviji primer potiče iz Austrije. Pre nekoliko meseca udružile su se tri najveće pokrajine u tzv. genosenšaft ili zadrugu svinjarstva. Tako je objedinjeno najmanje 70% celokupnog svinjarstva države i sve tri dosadašnje stanice za osemenjavanje. Osnovni razlog je konkurentnost u proizvodnji kvalitetne prasadi za priplod i za tov, kao i smanjenje ukupnih troškova.

Vojvodina je u pogledu stanja zemljišta i stočarstva posebno pogođena, dodaje Tošić. Ogromni poljoprivredni potencijal Vojvodine je čak mnogo manje iskorišćen od potencijala centralnog dela Srbije.

Veliki pad kvaliteta zemljišta nemoguće je povratiti idućih decenija bez ozbiljnijeg povećanja obima stočarstva i time uništene prerađivačke industrije.

Za kraj profesor Tošić ima dve poruke. Prva je da treba realno sagledati razvoj poljoprivrede poslednjih decenija u državama i pokrajinama Evrope koje imaju makar približno slične uslove kao Srbija, a druga da na osnovu toga hitno treba usvojiti program ili strategiju razvoja poljoprivrede Srbije za period od najmanje deset godina.

Politika