Stručnjaci smatraju da su poljoprivredi potrebni pomoć i podsticaj, ali da nisu svi zahtevi poljoprivrednih proizvođača trenutno ostvarivi
Nakon propalih pregovora udruženja stočara i proizvođača mleka sa premijerkom Anom Brnabić, poljoprivrednici su odbili sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Zbog neispunjenih zahteva odlučili su da izađu na puteve širom Srbije.
Ova odluka usledila je nakon što je sedam udruženja iz različitih krajeva zemlje uputilo dopis Vladi Srbije i Ministarstvu poljoprivrede, sa zahtevom da subvencije po hektaru budu 35.000 dinara za sve prijavljene površine. Takođe, među zahtevima našle su se i premije za mleko od minimalnih 20 dinara po litru, zahtev da se referentna cena ratarskih kultura izjednači sa cenama na robnim berzama u Budimpešti, kao i da regres za mlečne krave iznosi 40.000 dinara po grlu.
Agroekonomski analitičar Žarko Galetin smatra da su poljoprivredi potrebni pomoć i podsticaj, ali da nisu svi zahtevi udruženja trenutno ostvarivi.
”Kada je reč o navedenim zahtevima, poljoprivrednici su se mnogo rasplinuli. Od onih koji se tiču neposrednog mlekarstva do zahteva o subvencijama po hektaru. Povećanje subvencija po hektaru na 300 evra je nerealno, iako bi bilo dobro. Ipak, država to ne može da izvede. Kada bi se to uvećanje sprovelo, agrarni budžet bi morao da se duplira. Ono što je realno jeste da se povećaju premije za mleko i subvencije po grlu mlečnih krava“, kaže Galetin.
Sličnih viđenja je i Goran Živkov, bivši ministar poljoprivrede, koji isporučene zahteve udruženja smatra nepromišljenim, jednako koliko i poteze nadležnih u konstruisanju planova koji se tiču polja poljoprivrede. ”Koliko se kreatori agrarne politike neozbiljno ponašaju prema poljoprivredi, donoseći potpuno nerazumne odluke, utisak je da su im poljoprivrednici poslali zahteve u istom stilu“, kaže Živkov.
Osvrćući se na zahteve koji su možda racionalniji, uz veću realnu šansu za ispunjenjem, Živkov napominje da se odluke moraju donositi ravnomerno, kako ne bi dovele do disbalansa među različitim a opet međuzavisnim granama.
”Mora se gledati celina, i imati balansiran pristup, pošto je cela poljoprivreda povezana. Preterano podržavati ili uzimati od jednog sektora ili jednog segmenta duž tržišnog lanca, uvek dovede do poremećaja. To uzrokuje da svi „nagrnu“ u njega, pa vrlo brzo nastane višak proizvodnje a samim tim i niske cene. Isto se odnosi i na druge, koji zavise od njega“, objašnjava Živkov, uz opasku da među podnetim zahtevima ipak ima dobrih i realnih predloga.
