Više stotina hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta u Srbiji je “nestalo”, odnosno, toliko je neslaganje između podataka dobijenih Popisom poljoprivrede iz 2012. godine i podataka Katastra nepokretnosti, rečeno je na Završnoj konferenciji posvećenoj rezultatima tog popisa koja se održava u Subotici.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić ocenio je da podaci dobijeni popisom “otrežnjavaju” o stanju poljoprivrede, posebno resursa, pošto postoje ogromna neslaganja između statističke procene i stanja po popisu.
Srbija predmet otimanja prirodnih resursa
On je precizirao da je najkritičnije zemljište, jer postoji ogromno neslaganje između statističkih izveštaja i popisa, kao i popisa i podataka u katastru.
Ševarlić smatra da je ključno pitanje to kako je moguće da se popisom u Vojvodini dobije više zemljišta, nego što postoji u katastru, kao i to gde je “nestalo” nekoliko stotina hiljada hektara evidentiranih u katastru, a nema ga u popisu, uz svo uvažavanje toga da poljoprivrednici nisu davali tačne podatke tokom popisa.
“Generalno gledano, mi imamo veoma neodgovoran odnos prema zemljištu kao prirodnom resursu i izgubili smo izuzetno velike površine poljoprivrednog zemljišta”, rekao je Ševarlić.
Zbog toga se, po njegovim rečima, sada postavlja pitanje da li se orijentisati na intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju, iako zbog “demografskog sloma” za tim nema velike potrebe, pošto ima dovoljno zemljišta po glavi stanovnika, zahvaljujući činjenici da se njihov broj svake godine smanjuje.
“Mi smo, sa svim drugim tranzicionim zemljama, predmet ataka od onih koji žele da ugrabe ovaj prirodni resurs i da ga stave pod svoje vlasništvo, što je globalni proces”, rekao je Ševarlić.
“Kritične tačke” državno zemljište, stočarstvo i mehanizacija
Agroekonomista Milan Prostran smatra da su popisom 2012. godine utvrđene “kritične tačke”, koje treba da postanu predmet pažnje kreatora agrarne politike Srbije.
Kao najvažnije kritične tačke, Prostran je označio korišćenje državnog zemljišta, koje se slabije koristi i ima ga dosta neobrađenog, zatim stočarstvo, za koje je ocenio da je na “crvenoj liniji” – ili će nestati, ili će biti podignuto na viši nivo.
Treća kritična tačka, po njegovom viđenju, jeste oprema i mehanizacija, bez koje se, kako je rekao, ne može u visokoproduktivnu poljoprivredu, koja bi bila konkurentna proizvodnji u Evropskoj uniji.
Osim toga, dodao je Prostran, kritična tačka je i mala veličina poseda gazdinstva, koja iznosi između tri i četiri hektara, što je pet puta manje od proseka Evropske unije, koji iznosi 21 hektar po gazdinstvu.
Od svega navedenog, po Prostranovom mišljenju, u najvećoj krizi je mlečno govedarstvo, gde su poplave doprinele da se ono nalazi u još težoj situaciji. Stanje se, po njegovom mišljenju, ne može popraviti bez povoljnijih kredita, jer se farmeri ne mogu nositi sa sadašnjim kamatama.
Oko 1,4 miliona građana zaposleno u poljoprivredi
Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije, komentarišući podatke dobijene popisom, rekao je da su veoma korisni, da je metodologija dobra i primenjiva, te da su sa Republičkim zavodom za statistiku već ostvarili kontakte za analize.
On je dodao da će na osnovu analiza, PKS upućivati predloge i smernice Ministarstvu poljoprivrede, kako vezano za formiranje budžeta, tako i za regionalizaciju.
“Ono što je bilo bitno je da smo uradili dobru studiju za ruralni razvoj. To je još u povoju, ali je predato ministarstvu na analizu i za doradu. Znamo da je 80 odsto područja Srbije u ruralnim krajevima, da je 1,4 miliona zaposleno u poljoprivredi, da imamo oko 630.000 domaćinstava. To su opšti podaci, ali to može mnogo da doprinese analizama koje su potrebne za unapređenje poljoprivrede”, rekao je Budimović.
Završnoj konferenciji posvećenoj primeni podataka iz Popisa poljoprivrede u Subotici, koja traje i sutra, prisustvuju eksperti, akademici, profesori, stručnjaci iz oblasti statistike iz celog regiona kako bi ukazali na značaj podataka i razmenili iskustva za zemljama koje su pre Srbije završile proces popisa poljoprivrede.
Popis poljoprivrede sproveden je od 1. oktobra do 15 decembra 2012. godine, prvi put nakon 40 godina. Proces je sufinansirala Evropska unija sa 24 miliona evra, a sprovelo na terenu oko 60.000 popisivača.
Vukmirović: Ponoviti popis poljoprivrede gde je bilo poplave
Direktor Republičkog zavoda za statistiku Dragan Vukmirović predložio je da se na područjima pogođenim poplavama i klizištima ponovo sprovede Popis poljoprivrede.
On je na završnoj konferenciji posvećenoj tom popisu iz 2012. godine, koja je počela večeras u Subotici, rekao da trenutno stanje u 40 opština pogođenih poplavama više nije kao u periodu popisa.
Sad smo u situaciji da to što smo popisivali u 40 opština više nije tako. To su opštine pogođene poplavama. Naša ideja je da izađemo ponovo na teren, da kroz snimak štete utvrdimo stanje na poljoprivrednim područjima, stanje u stočnim fondovima, na objektima. Negde će to biti relativno i jednostavno, a negde su klizišta odnela čitave teritorije, negde će posedice biti na dugogodišnje zasade, rekao je Vukmirović.
On je dodao da za tako nešto postoje sredstva preostala od projekta Popisa poljoprivrede iz 2012. godine, ali da je za to neophodna saglasnost Evropske unije, koja je sa 24 miliona evra finansirala taj popis.
S obzirom da tokom popisa brojne revizije nisu utvrdile nijednu od nepravilnosti, prema Vukmirovićevom mišljenju, to bi takođe mogao da bude adut u realizaciji ove ideje.
Da pokušamo još jednom statistiku da približimo realnosti, da snimimo ono što se desilo da bismo videli gde mogu da budu putevi kako bi se izvukli iz ovoga. Jer, nagađanja su da li je šteta u poljoprivredi ovolika, onilika, koliko će to uticati na bruto društveni proizvod i sve ostalo. Znate svi da taj posao može da uradi jedino statistika, rekao je Vukmirović na konferenciji u Subotici.
On je prethodno ocenio da će sada dodatnu štetu pretrpeti oni poljoprivrednici koji su tokom popisa sakrili deo gazdinstva, jer će sada i oni i njihovo selo biti potcenjeni.
Tanjug
