Osvrćući se na vesti o nestašicama hedonističkih poslastica poput čokolade, vina i škampa, britanski Gardijan postavlja pitanje – ima li razloga za zabrinutost?
Gardijan konstatuje da gotovo svake nedelje stižu alarmantne vesti o tome kako će sa polica supermarketa nestati neke od naših omiljenih poslastica. Prošle nedelje je to bilo vino, ove nedelje su na red stigli bademi.
Činjenica je da se ne radi o namirnicama koje nisu među prioritetima na listi za kupovinu evropskih domaćinstva (a naročito potrošača u osiromašenim zemljama poput naše), ali nije da uznemirujuće vesti o nestašici vina ili čokolade ne pokreću pitanje – treba li da počnemo da pravimo zalihe?
Ali šta se krija iza vesti o nestašicama – pita se Gardijan – i da li iza svega zaista stoje Kinezi?
Čokolada
“Svedoci smo velikog rasta cena kakao butera, koji na kraju utiče na poskupljenje čokolade”, kaže Liliana Gonzales iz istraživačke kuće Mintek.
“Došlo je do nestašica u Obali Slonovače (koja je vodeći svetski uzgajivač kakaa), i za 2013/14 predviđen je pad proizvodnje od 2 odsto”, objašnjava ona.
Na to su uticali loši vremenski uslovi. Globalni rast cena kakao butera već odrazio se na tržište Velike Britanije gde je, prema rečima Gonzalesove, ovaj sastojak poskupeo za čak 77 odsto.
U svetskim medijima počeli su da se pojavljuju naslovi da će cena čokolade porasti za trećinu, a neki (verovatno oni kojima matematika nije jača strana) su panično objavili da će se cene omiljene poslastice utrostručiti.
“Lično ne verujem da će do toga doći. Analizirali smo tržište i utvrdili da je čokolada od 100 grama poskupela do 23 penija, što znači da imamo rast cena od 5 penija godišnje. Robne marke u supermarketima, u pakovanju od 100 grama, prodaju se za samo 30 penija”, objašnjava Liliana Gonzales.
Ričard Pol, jedan od direktora kompanije Bredberis koja je vodeći uvoznik kozjeg sira u Britaniji, kaže da popularnost ovog proizvoda raste već godinama, pa tako i potražnja za njim.
“Ovo će uticati na cenu koju plaćamo, ali još više na raspoložive zalihe. Već imamo manjak u odnosu na trenutnu potražnju. Kina je iznenada postala zainteresovana za ovaj proizvod. Tako da imamo manjak zaliha i rast potražnje, tako da smo u nezavidnoj situaciji”, objašnjava Pol.
On kaže da će nestašice biti veće kako se bliže božićni praznici, tako da će dosta potrošača morati da se zadovolji nekom drugom vrstom sira.
Međutim, istovremeno sa objavljivanjem izveštaja Morgan Stenlija, pojavili su se i kontraargumenti. Novinarka Viktorija Mur istakla je da niska cena vinograda u odnosu na vino, rast proizvodnje van Evrope i predviđanja da proizvodnja vina u 2013. biti najveća u poslednjih sedam godina, ne daju realnih povoda za zabrinutost.
Međutim, lokalno stanovništvo se žalilo na isparenja iz fabrike, tvrdeći da ona izazivaju glavobolje i peckenje u očima. Prošle nedelje je sud u Los Anđelesu dozvolio fabrici da nastavi da radi do saslušanja koje će se održati krajem meseca, što bi trebalo da bude dovoljno da se privede kraju proizvednja zaliha za narednu godinu (fabrika proizvodi 20 miliona boca sosa godišnje), ali dugoročna budućnost ove kompanije ostaje neizvesna.
Smanjenje broja pčela ima značajne efekte na pojedine farmere. “Fajnenšel tajms” piše da su se kalifornijski uzgajivači badema, koji podmiruju 80 odsto svestskih potreba za ovim koštunjacim voćem, plaćaju trostruko skuplje kako bi iznajmljivali pčele da praše njihove voćnjake. Usled velike stope smrtnosti pčela – došlo je do rasta troškova proizvodnje, koja je uz to i opala za dva odsto.
Globalna potražnja za bademima, koji važe za izuzetno zdravu hranu, istovremeno je u porastu, naročito u zemljama poput Kine, što dodatno utiče na rast cena. Do rasta cena badema došlo je i u Španiji australiji, koji su vodeći proizvođači posle SAD, a kako piše britanski Independent, na policma supermarketa se sve ređe mogu naći čokolade sa bademima.
Masline
Rod maslina na Halikidikiju bi mogao da bude opadne za čak 80 odsto, usled lošeg vremena. Kako izveštavaju mediji, zo bi moglo da udvostruči cenu maslina.
“Pojedini uzgajivači maslina imaće velikih teškoća da ispune ugovorene obaveze, jer se osete posledice loše godine”, kaže Sem Higins, distributer maslina.
Gardijan podseća i da je maslina u Španiji prošle godine bila pogođena jakom sušom, što je takođe uticalo na rast cena ovog proizvoda.
Škampi
Škampi se uglavnom uzgajaju na Tajlandu, u Vijetnamu i u Kini. I u sve tri nabrojane države pojavila se bolest poznata kao sindrom rane smrti, što je dovelo do rasta cena od čak 40 odsto.
Tajladnska asocijacija uzgajivača škampi, udruženje koje je glavni snabdevač britanskog tržišta, objavila je da će ove godine imati pad izvoza od 50 odsto.
Zbog rasta troškova je i Džejmi Oliver skinuo škapme sa menija svojih restorana, koji su kupovali 450 kilograma škampi nedeljno.
Ipak, britanska asocijacija industrije plodova mora, Sifiš, nije uznemirena zbog ovih podataka.
“Većina snabdevača britanskog tržišta imaju strategiju rizika koja im omogućava da uzgajaju škampe izvan tradicionalnih područka i tako održavaju korak sa potražnjom”, kažu u Sifišu.
b92
“Ako se trenutni problemi na Tajlandu nastave, škampi mogu biti dopremljeni iz neke druge zemlje koja nije pogođena. Velika Britanija vekovima uvozi morske polodove iz celog sveta, i navikla je da se svake godine javljaju problemi u lancu snabdevanja”, navode u ovoj asocijaciji.
