Jugoistočna Evropa je među najugroženijim regionima sveta kada je reč o globalnom zagrevanju, a nedostatak vode već sada ima drastične posledice – od divljeg sveta i ekosistema, preko proizvodnje hrane i energetike, do javnog zdravlja. Stručnjaci upozoravaju da su posledice klimatskih promena, ali i nedostaci u upravljanju resursima, doveli milione građana u rizik od nestašice vode
Bugarska: pola miliona ljudi bez sigurnog pristupa vodi
Borislav Sandov, bivši ministar životne sredine i voda Bugarske, upozorio je da je oko pola miliona građana u zemlji u opasnosti od nestašice vode. Istočna i severoistočna Bugarska posebno su pogođene sušama, pa Sandov smatra da je u narednih pet do deset godina nužno preći na alternativne oblike snabdevanja, uključujući fabrike za desalinizaciju morske vode.
Pored klimatskih faktora, problem dodatno komplikuju loša infrastruktura, korupcija i fragmentisan sistem upravljanja. Prema njegovim rečima, čak deset odsto naselja u Bugarskoj nema vodovod ni kanalizaciju, dok se za gotovo polovinu izvorišta ne izdaju validne dozvole. Gubici su veliki i u mreži – 44 odsto vode uopšte se ne meri, a nekvalitetne cevi dovode do čestih havarija, prenosi portal balkan Green Energy News.
Grčka: radikalna reforma sistema
Suočena sa sušama, toplotnim talasima i ogromnim pritiskom letnjeg turizma, Grčka je najavila radikalnu reformu sistema vodosnabdevanja. Plan uključuje investicije u nove tehnologije, desalinizaciju, reciklažu i ponovnu upotrebu vode. Potražnja na pojedinim ostrvima u jeku turističke sezone raste i do 30 puta, što stvara sukob između potreba turizma i poljoprivrede.
Trenutno se najveći deo vode crpi iz ograničenih podzemnih izdana, dok gubici u mreži za isporuku pijaće vode dosežu 40 procenata, a u sistemu za navodnjavanje i do 60 odsto. Prema studiji Deloittea, potrebne investicije iznose najmanje 10 milijardi evra, bez Atike, za koju je neophodno dodatnih 500 do 700 miliona evra.
U reformu bi mogao da uđe i energetski gigant Public Power Corp. (PPC), kome lokalne vodovodne firme duguju više od 400 miliona evra. Kako su preneli mediji, dug bi mogao biti konvertovan u vlasnički udeo u novim centralizovanim preduzećima za Atinu, Solun i ostatak zemlje. Vlada, međutim, naglašava da će voda ostati javno dobro.
Turska: prva plutajuća desalinizacija
Na zapadu Turske, kod Bodruma, pokrenut je rad prve plutajuće platforme za desalinizaciju morske vode, koja koristi isključivo energiju sunca i vetra. Postrojenje proizvodi 20 kubnih metara čiste vode dnevno, namenjene uglavnom zalivanju i hitnim intervencijama. Projekat je razvijen u saradnji sa kompanijom Blue Hybrid Solutions, a vlasti ističu da je ovo početak šireg programa korišćenja obnovljivih izvora u vodosnabdevanju.
Grčka paralelno realizuje slične projekte, posebno na ostrvima koja nisu povezana na elektroenergetsku mrežu, oslanjajući se na obnovljive izvore i nove tehnologije desalinizacije.
Srbija: četvrtina stanovništva bez stabilnog pristupa vodi
Da problem nije samo u susedstvu, pokazuje i činjenica da u Srbiji čak četvrtina stanovništva povremeno ili stalno nema pristup bezbednoj vodi za piće iz vodovoda. Suše i klimatski stres dodatno naglašavaju potrebu za reformom sistema, investicijama i modernizacijom infrastrukture.
