U krompirištima oko Čačka proletos zasejanim elitnim semenom nemačke sorte karuzo, virus „ipsilon” (Y – VKr) odmah je uzeo svoj danak. Na jednoj parceli u Preljini čak 59 odsto krtola namenjenih preradi u čips zaraženo je prstenastom nekrozom krompira pa su, zbog truleži, tržišno neupotrebljive za ishranu ili preradu.

– Čitava Srbija je polje visokog infekcionog pritiska virusa „ipsilon”, a isti slučaj je i u okolnim zemljama. Praktično, sav naš konzumni krompir zaražen je tim virusom, ali zaraza se ne ispoljava na krtolama, izuzev kod malog broja najosetljivijih sorata – kaže dr Drago Milošević, profesor Agronomskog fakulteta u Čačku i stručnjak za ovu oblast.

On navodi da je fabrika za proizvodnju čipsa u Čačku „Čips vej” od stranih proizvođača proletos nabavila elitno seme tri sorte krompira, pogodnog za sečenje na listiće i prženje. Taj krompir, pored ostalog, mora da sadrži određen stepen suve materije, pa su odabrane sorte karuzo, karlena i panda. Deo je podeljen proizvođačima da bi ga umnožili i fabrika tako već ove jeseni dobila sirovinu za proizvodnju, a drugi je dat jednoj semenskoj kući kako bi reprodukovala seme za narednu godinu.

– Međutim, pokazalo se da je sorta karuzo neotporna na prstenastu nekrozu koju prouzrokuje virus „ipsilon”, dok je obolelost krtola sorte karlena nešto manja i dostiže 32 procenta na jednoj parceli. Niti su krivi proizvođači, iako ih ugovor obavezuje da moraju isporučiti samo zdrave krtole, niti je krivica na fabrici, koja sirovine mora da traži na drugoj strani – veli Milošević za „Politiku”.

Za samo jednu godinu, virus „ipsilon” može da zarazi čak 50 odsto biljaka na nekom području, iako nije veći od 730 nanometara (1 nanometar je milioniti deo milimetra). Sastoji se od nukleinske kiseline i proteinskog omotača. Nevidljiv je, ne može se videti svetlosnim, već samo elektronskim mikroskopom. Širi se preko zaraženih krtola iz vegetacije u vegetaciju, ili biljnim vašima u toku rasta. Ne postoji hemijsko sredstvo protiv tog virusa, a znaci zaraze mogu se uočiti najčešće tek naredne godine, kao mozaik i šarenilo na lišću.

Fabrika je pozvala dr Miloševića da pomogne prilikom izučavanja ovog problema.

– Predložio sam da se od proizvođača elitnog semena iz inostranstva zatraže uzorci više sorata namenjenih preradi u čips, i sledećeg proleća zaseju na oglednom polju u Čačku. Tako bismo već do jeseni ustanovili koja je, u našim uslovima, najotpornija na virus „ipsilon” i preporučili je za gajenje – kaže profesor.

Milošević smatra da bi komisija Ministarstva poljoprivrede, koja je nadležna za utvrđivanje sortnih lista, u kriterijume za uvozne dozvole, pored prinosa, trebalo da uvrsti i otpornost sorata na ovu bolest, koja se ispoljava kao trulež krtola.

– Tako je svojevremeno, bez prethodnog ispitivanja, dozvoljen uvoz u Srbiju sorte arijel koja je, kako se pokazalo, neotporna u našim uslovima, pa su ljudi pretrpeli velike štete – ističe on.

Politika