Na području Jablaničkog okruga berba višnje je u punom jeku, a višnjari su zadovoljni kvalitetom, ali ne i otkupnom cenom.
Više od 80 odsto roda je prva klasa i skoro sva višnja odlazi inostranim kupcima.
Prosečan prinos po stablu u većini voćnjaka je između 15 i 20 kilograma.
Zbog niske otkupne cene od 30 dinara za kilogram deo roda neće biti ni ubran, tvrde proizvođači i najavljuju seču višnjika.
“Imam 800 stabala a cena je veoma slaba. Nema samo za radnike da se uklopimo. Troškovi su mnogo veliki, hemikalije su skupe, višnja je pala na nulu i nemamo drugi izlaz sem da ih posečemo, da očistimo, pa da za sledeću godinu posejemo pšenicu da imamo šta da jedemo”, komentariše proizvođač Milian Mikić iz sela Donja Jajina.
Kada počne berba višanja sezonski posao na području Leskovca dobije oko 3.000 berača.
Oni su, takođe, nezadovoljni, jer zarađuju 15 dinara za svaki kilogram ubranih višanja.
“Ma nije teško, navikli smo da radimo, ali nažalost ni za gazdu ni za radnika nije dobro. Cena niska, ali ostali smo bez posla, pa moramo da radimo. Dnevno može da se zaradi od 1.500 do 2.000 dinara, ali to zavisi od brzine berača”, objašnjava sezonska radnica Dragana Tončić.
Hladnjačari i otkupljivači ne žele javno da govore zašto je otkupna cena niska.
Nezvanično, oni tvrde da je ove sezone višnja izuzetno dobro rodila kod naših konkurenata u Mađarskoj i Poljskoj, i da oni diktiraju izvoznu cenu.
U leskovačkom kraju višnja se gaji na 2.500 hektara, a proizvođači nemaju nijedno aktivno udruženje višnjara.
Tanjug
Stala berba višnje, cena mala
Proizvođači višnje u merošinskom kraju stali su sa berbom jer su nezadovoljni otkupnom cenom.
Kažu da je najpre ponuđena cena od 40 dinara po kilogramu sada još niža, a to ne pokriva ni troškove proizvodnje. Dodatni problem stvorio je grad koji je oštetio rod.
Višnje u selu Lepaja kod Merošine mogle bi da ostanu neobrane ukoliko višnjari ne pristanu na ponuđenu cenu. Kažu da je otkupna cena koja se pominje za 15 dinara manja od cene proizvodnje, pa im se i ne isplati da beru.
Višnjari su spremni na dogovor i traže pomoć Vlade Srbije i Ministarstva poljoprivrede. Zbog grada koji je pogodio opštinu Merošina ovogodišnji rod je stradao, a upozoravaju i na problem žilogriza, zbog čega se svake godine smanjuju zasadi.
Prerađivači kažu da su preradni kapaciteti, koji bi trebalo da reše problem, u restruktuiranju 20 godina, a izgradnje novih nema. Većina stanovništva u merošinskom kraju živi od uzgoja višnje. Dve hiljade hektara je pod višnjarima, a godišnje rodi 10 tona po hektaru.
b92
