Ove godine, za razliku od prethodnih, malinari su zadovoljni otkupnom cenom našeg ”crvenog zlata”. Opet, nije sve potaman proizvođačima. Vesti o otkupnoj ceni su dobre, ali ne i o stanju malinjaka što će umanjiti prinos
Razlog za dobru otkupnu cenu leži u podbačaju roda u najvećim konkurentskim državama i ogromnoj tražnji širom sveta koju je, između ostalog, inicirala i epidemija korona virusa. U Arilju, kaže malinar Miroslav Ćirković, otkupljivači obilaze proizvođače i nude im minimalnu cenu od 250, s tim što su neki izdašniji dali ponudu od 300 dinara.
O kakvom skoku otkupne cene se radi govori podatak da je prošlogodišnji rod maline plaćen 235 dinara za kilogram sorti miker i ferdoti, odnosno 215 za vilamet. Razlika je još veća ako se ova uporedi sa 2019. kada je cena bila 180 dinara.
”Hladnjačari u Arilju i okolini su prodali svoje zalihe i zato nude osetno više novca nego ranije. Sa većom otkupnom cenom biće veća i dnevnica za berače. Vlasnici većih parcela ih već traže i uz smeštaj i hranu im nude 2.500 – 3.000 dinara”, prenosi Ćirković.
Opet, nije sve potaman proizvođačima. Vesti o otkupnoj ceni su dobre, ali ne i o stanju malinjaka što će umanjiti prinos. Zbog prolećnih mrazeva, kaže Ćirković, koji su naročito desetkovali zasade uz reke, prinos će biti manji 30 – 40 odsto u odnosu na pun potencijal.
Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku kaže da je rast otkupne cene maline kod nas očekivan s obzirom da je na svetskom tržištu deficit.
”U SAD je trenutno na zalihama 17 odsto manje maline nego prošle godine zbog pobačaja roda u Čileu. Deficit je i u Nemačkoj u koju se izveze 60% naše proizvodnje. Poljaci su imali loše uslove tokom zime i proleća, tako da su i zasadi kod njih u lošem stanju i ne obećavaju dobar prinos”, objašnjava Leposavić.
Što se tiče kondicionog stanja zasada kod nas, kako kaže, prilično je šareno. Ni najviše cena, dodaje on, ne može nadoknaditi pad prinosa i gubitak količina sa kojima se srećemo.
”Duži niz godina otkupna cena je bila niska. Malinari su prepušteni sebi i prave propuste u primetni agrotehničkih mera. Veliki je deficit struke na terenu. Isti je slučaj bio u Bosni koja je prvo napravila velliki malinarski bum i stigla na 22.000 tona, a onda je doživela vrtoglav pad i svela proizvodnju na 9.000 tona. Ali, u Republici Srpskoj su sada krenuli sa konkretnim stvarima, odnosno sa obukom savetodavaca koji će sa malinarima biti u zasadima. Taj projekat finansiraju otkupljivači i deset lokalnih samouprava. Jedan od načina da se poveća proizvodnja je upravo ovaj”, ističe Leposavić.
