Najnovijim izmenama Zakona o porezu na dohodak građana uvedena je obaveza plaćanja poreza i doprinosa za šumske plodove, gljive i lekovito bilje od 58 procenata. Znalci iz ove delatnosti kažu da niko u Srbiji nema interes da otkupljuje šumske plodove i lekovito bilje pod novim uslovima
– Nova odredba, po stavu lokalnih jedinica Poreske uprave Republike Srbije, podrazumeva da otkupljivač šumskih plodova i lekovitog bilja mora, prilikom otkupa, u ime i za račun osobe koja je prikupila šumske plodove i lekovito bilje, da plati i porez i doprinose za penzijsko i zdravstveno osiguranje, nezavisno od činjenice što se prikupljanjem najčešće bave poljoprivredna gazdinstva koja već jesu oporezovana po drugom osnovu. To, dalje, znači da svaki otkupljivač šumskih plodova i lekovitog bilja, na otkupnu cenu, mora da doda čak 58 odsto vrednosti otkupljene stvari. Kada se još na to nadoveže obaveznih 10 procenata na ime ekološke takse, proizilazi da na vrednost šumskog ploda od 1.000 treba dodati 680 dinara, kao porez i doprinos za osobu koja je prikupila šumski plod ili lekovito bilje – kaže Milić Popović, vlasnik preduzeća ”Interfud 60” iz Čačka.
Uvođenje ovakvog nameta, ističe sagovornik, praktično ukida regularno poslovanje ovim proizvodima i stvara uslove za krijumčarenje u susedne države.
– Niko u Srbiji nema interes da otkupljuje šumske plodove i lekovito bilje pod novim uslovima. To, dalje, podrazumeva da berači koji i inače žive u brdsko-planinskim područjima ostaju bez prihoda i životne uzdanice. Zatim, preduzetnici koji se bave otkupom, preradom i izvozom šumskih plodova i lekovitog bilja i zapošljavaju veliki broj radnika, ostaviće ih bez uposlenja.
Više od 95 odsto šumskih plodova plasira se na strana tržišta
Više od 95 odsto šumskih plodova iz Srbije plasira se na strana tržišta, ali sada Popović ceni da državno zahvatanje od 68 odsto pretvara ovaj posao u neisplativ. I predviđa da će dobar deo inostranog tržišta, koji su do decembra držala naša privredna društva, neminovno zauzeti firme iz Poljske ili Kine.
– Pred nama je proleće i sezona otkupa i ukoliko ministarstva finansija i privrede ne učine neki važan korak, čitava sezona biće izgubljena.
Popović napominje da su još u januaru ove godine poljoprivredna gazdinstva zatražila mišljenje nadležnog ministarstva po ovom pitanju koje glasi: da li poljoprivredno gazdinstvo, koje plaća porez na prihode od samostalne delatnosti, treba da plaća još i porez na druge prihode iz člana 85. Zakona o porezu na dohodak građana, i to na prihod ostvaren prodajom prikupljenih šumskih plodova i gljiva, kao i pripadajuće doprinose za obavezno socijalno osiguranje? Međutim, kako on napominje, iako je po postojećim propisima bilo dužno da sačini svoje mišljenje, Ministarstvo finansija nije se izjasnilo.
Popović navodi da su se obratili i Privrednoj komori Srbije kao zakonskom zastupniku i predstavniku privrede kod državnih institucija, i dobili samo informaciju da će ove primedbe biti razmatrane pri prvoj promeni zakona.
– Da je Privredna komora zbiljski predstavnik proizvođača u Srbiji, ovakav predlog Zakona trebalo bi da bude odbačen još tokom nacrta jer je besmislen i štetan. Ne znam da li je komora pitana za mišljenje pre usvajanja zakona, ali sam siguran da su u ovom slučaju omanuli i predlagač zakona, i komora i poslanici skupštinske većine – smatra on.
U susednim zemljama, uakazuje Popović, velike dažbine kod otkupa ne postoje.
– Neminovno, posao naših otkupljivača preseliće se u obližnje države, a Srbija će ostati uskraćena za prihode od ove delatnosti. Srpska preduzeća koja se bave otkupom i preradom šumskih plodova moraće da ove proizvode potraže u drugim državama, ukoliko žele da sačuvaju poziciju na tržištu – naglašava Milić Popović.
