Kada se završi radni dan na njivi i padne mrak, iznad oranica počinje druga smena. Slepi miševi izlaze u lov na insekte, koriste vodotokove, živice, drvorede i rubove šuma kao lovišta i koridore, a time postaju deo prirodnog sistema kontrole brojnosti insekata. Istraživanje sprovedeno u Srbiji pokazalo je i nešto što lako zaboravljamo – za život na njivi nije važna samo obrađena površina, već i ono što je okružuje.
Šišmiše najčešće ne povezujemo sa poljoprivredom. Još manje ih zamišljamo kao životinje od kojih poljoprivrednik može imati korist. Ipak, njihova ekološka uloga je mnogo veća od njihove gotovo neprimetne pojave na noćnom nebu.
U tropskim delovima sveta pojedine vrste slepih miševa učestvuju u oprašivanju biljaka i rasprostiranju semena. U našim krajevima njihova najvažnija veza sa poljoprivredom je drugačija: hrane se insektima i tako učestvuju u prirodnom regulisanju njihovih populacija. FAO upravo kontrolu insekata, uz oprašivanje i rasprostiranje semena, navodi među važnim koristima koje slepi miševi pružaju poljoprivredi.
Šta su istraživači pronašli u Srbiji
Koliko su slepi miševi povezani sa poljoprivrednim pejzažom Srbije istraživao je tim predvođen Jelenom Burazerović sa Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu u okviru projekta „Conserving bats and important habitats in agricultural environment in Serbia“, koji je realizovan 2013. i 2014. godine uz podršku Rufford Foundation.
Istraživanja su obuhvatila poljoprivredne predele na južnim padinama Fruške gore, oko Obedske bare i Zasavice, u široj okolini Avale i u Donjem Podunavlju. Aktivnost slepih miševa praćena je ultrazvučnim detektorima od zalaska do izlaska sunca, a podaci su povezivani sa različitim tipovima staništa i karakteristikama pejzaža.
Rezultati su pokazali da prisustvo vode, šumskih staništa i rubnih zona pozitivno utiče na aktivnost slepih miševa. Posebno važni bili su linearni elementi pejzaža – rubovi šuma, ali i ivice reka, potoka i bara.
Jedan rezultat posebno privlači pažnju. Gotovo 30 odsto ukupne aktivnosti slepih miševa zabeleženo je iznad vodenih staništa, iako su ona činila prosečno svega tri odsto analiziranog pejzaža.
Drugim rečima, mali potok ili kanal na rubu njive može imati mnogo veću ekološku vrednost nego što se vidi na prvi pogled.
Živica nije samo granica između dve njive
Rezultati istraživanja pretočeni su i u edukativnu kampanju „Život na (ž)ivici“, koja je pokazivala kako izgleda poljoprivredni predeo pogodan za slepe miševe.
U njemu postoje vodena staništa, šumarci, livade i pašnjaci, živice, drvoredi, rubovi šuma, voćnjaci i parkovi. Svaki od tih elemenata ima svoju funkciju.
Vodotok je mesto na kome životinja može da pije, ali istovremeno privlači veliki broj insekata. Livade i pašnjaci stvaraju drugačiju zajednicu biljaka i insekata od oranice. Staro drvo može ponuditi sklonište. Živica ili drvored povezuju različite delove pejzaža i omogućavaju slepim miševima da se kreću i love duž poznatih struktura.
Čak i sama obradiva površina može biti lovno područje, naročito ako je povezana sa drugim elementima pejzaža.
Zato uklanjanje poslednje živice ili drvoreda možda donosi nekoliko dodatnih metara obradive površine, ali istovremeno pojednostavljuje čitav agroekosistem.
Prirodna kontrola insekata
U završnom izveštaju projekta istraživači navode da su tokom razgovora sa poljoprivrednicima posebno ukazivali na ulogu slepih miševa kao prirodnih regulatora insekata, među kojima ima i poznatih poljoprivrednih štetočina.
To, naravno, ne znači da šišmiši mogu da zamene zaštitu useva niti da će samo njihovo prisustvo rešiti problem štetočina. Ali znači da su deo mnogo šireg sistema prirodne kontrole koji na njivi često ostaje nevidljiv.
Upravo zato savremena poljoprivreda sve više govori o funkcionalnom biodiverzitetu – vrstama i staništima koja nisu deo proizvodnje u užem smislu, ali pomažu da proizvodni sistem ostane stabilniji.
Nestanu li mesta za sklonište, voda, travnate ivice i koridori kojima se životinje kreću, nestaje i deo te prirodne pomoći.
Njiva nije ostrvo
Možda je upravo to najvažnija poruka istraživanja starog više od decenije, koja danas zvuči još aktuelnije.
Njiva ne funkcioniše odvojeno od pejzaža oko nje.
Potok, stablo, mala bara, drvored ili nekoliko metara živice mogu izgledati kao neproduktivni delovi zemljišta. Za slepe miševe, insekte, ptice i brojne druge organizme oni predstavljaju mrežu prostora za hranu, sklonište i kretanje.
A kada padne mrak, upravo iz te mreže izlaze mali leteći lovci.
Dok poljoprivrednik spava, noćna smena nad njivama već je počela.
Foto: Pexels
