Novoizabrani pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević u razgovoru za Dnevnik kaže da će mere nove agrarne politike biti koncipirane u budžetu Vojvodine za narednu godinu. Do kraja ove godine su, naime, limitirane mogućnosti, jer je već oko 80 odsto sredstava utrošeno za realizaciju konkursa u poljoprivredi u prethodnom periodu.
Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović je naložio sekretarima da analiziraju stanje koje su zatekli u svojim sekretarijatima na dan primopredaje 21. juna. Šta ste zatekli? – Bilo je neophodno da novoformirana Pokrajinska vlada nakon 16 godina vlasti Demokratske stranke uradi analizu stanja u sekretarijatima. Na sednici Pokrajinske vlade 22. juna donet je zaključak da joj se u roku od 15 dana dostave izveštaji o stanju koje smo zatekli 21. juna.
Na osnovu preliminarnih podataka Sekretarijata za poljoprivredu može da se kaže da je značajniji deo sredstava utrošen do tog dana, odnosno da je po objavljenim konkursima u ovoj godini već realizovan, ili je u toku realizacija milijardu i 860 miliona dinara. Ostatak od oko 370 miliona dinara biće utrošen na konkurse do kraja godine. Dakle, više od 80 odsto predviđenih sredstava za ovu godinu je praktično realizovano, pa su nam limitirane mogućnosti za kreiranje agrarne politike do kraja budžetske 2016. godine. Možemo očekivati da će Pokrajinska vlada početi sa realizacijom plana i programa agrarne politike koje je predvideo predsednik Mirović u budžetskoj 2017. godini.
Šta ćete prvo uraditi u oblasti gde ima ogromnih problema, počev od usitnjenih gazdinstava do navodnjavanja i cena poljoprivrednih proizvoda?
– Prema zvaničnim podacima iz 2012. godine individualna gazdinstva u Vojvodini u proseku obrađuju oko 11 hektara, duplo više nego gazdinstva u drugim krajevima Srbije. S obzirom da smo prihvatili principe tržišnog privređivanja, Republika Srbija i AP Vojvodina nemaju ingerencije u određivanju optimalne veličine poljoprivrednog gazdinstva. Na to možemo da utičemo kroz programe kreditiranja ili subvencionisanja kupovine zemljišta, posebno kad se radi o strateški definisanoj ciljnoj grupi poput mladih poljoprivrednika koji su rešili da ostanu na selu i da se dugoročno bave poljoprivredom. Slabija konkurentnost manjih gazdinstava na tržištu može da bude problem, zato će nova Pokrajinska vlada nastojati da merama utiče na smanjivanje cene inputa proizvodnje i da podstiče udruživanje manjih i srednjih poljoprivrednika. To će povećati njihovu konkuretnost na tržištu.
Od drugoročnih projekata u poljoprivredi najavljuje se navodnjavanje. Koliko hektara se planira pod sistemom za navodnjavanje?
– U Vojvodini ima oko 20.000 kilometara kanalske mreže. Prema procenama stručnjaka sa postojećim vodnim kapacitetima međunarodnih i domaćih reka možemo navodnjavati do 400.000 hektara oranica.
Koliko hektara se sada navodnjava?
– Nažalost nemamo zvaničnih podataka. To će biti još jedna tema poljoprivredne savetodavne službe. Još ranije je pokrenut projekat 13 regionalnih podsistema, koji bi služili i za odvodnjavanje i navodnjavanje. U proteklom periodu međutim, nije dovoljno urađeno da bi ti podsistemi i dobili funkciju iz raznih razloga verovatno i političkih. Očigledno nije postojalo dovoljno volje za to. To će biti jedan od zadataka Pokrajinske vlade da u saradnji sa Vladom Srbije i resornog ministarstva stavimo u ovom mandatu u funkciju bar nekoliko regionalnih podsistema za navodnjavanje. Idealno bi bilo kada bismo svake godine mogli bar jedan. Taj zadatak je vrlo važan, i pored odvodnjavanja treba da bude jedan od prioriteta. Smatram da taj cilj nije nedostižan.
Onog trenutka kada Srbija postane članica EU, i njena poljoprivreda bi trebalo da bude konkurentna poljoprivredi ostalih zemalja Unije…
– Poljoprivredni proizvođači iz Vojvodine, kad je reč o nivou prinosa i primeni znanja jesu negde u vrhu evropske poljoprivrede i jesu iznad poljoprivrednih proizvođača iz okruženja, ali moramo reći i to da su vlasti imale maćehinski odnos prema poljoprivredi u prethodnom periodu. To je primoravalo poljoprivredne proizvođače da se oslanjaju na sopstvene mogućnosti i resurse. Razvoj poljoprivrede traži tesnu saradnju države sa individualnim gazdinstvima u cilju stalnog povećanja znanja i tehnologija u proizvodnji, podsticaja kapitalnih investicija poput prerađivačkih kapaciteta, hladnjača, sisteme za navodnjavanja, protivgradne mreže, opremanja farmi… Neke od ovih investicija će biti prioritet u pokrajinskom sekretarijatu u narednom periodu. Teško je međutim, očekivati da će u kratkom vremenskom periodu osetiti napredak, ali će svakao akcenat mera biti usmeren na ove mere koje sam pomenuo. Stimulisaćemo proizvođače da idu na višu fazu prerade – da pokušamo da izvozimo proizvode na višem nivou prerade.
Poziv na saradnju
Koliko imate mogućnosti da vaše iskustvo i znanje primenite u sekretarijatu koji vodite?
Znanje koje sam stekao na Poljoprivrednom fakultetu, a potom u vođenju lokalne samouprave u Bečeju želim da stavim u funkciju na najbolji mogući način. Za to će mi biti potreban stručan tim saradnika, i na tome ću insistirati s obzirom da se radi o resoru koji obuhvata širok spektar delatnosti. Očekujem i da se šira stručna javnost uključi u taj posao. Tu mislim i na visokoobrazovne naučne ustanove, strukovna udruženja. Smatram ih za partnere i njihovo znanje i iskustvo su dobrodošli. Već sam imao i kontakte s nekim investitorima iz inostranstva koji su spremni da investiraju u prerađivački sektor u Vojvodini. Prioritet nam je da u narednom periodu privlačimo što više investicija, i inostranih i domaćih, ne pravim razliku između njih.
