Nova akademija za poljoprivrednike, najvažniji segment IPA programa prekogranične saradnje Srbije i Mađarske, obezbediće teoretsku i praktičnu obuku, kao i e-learning kurseve za naredne generacije porodičnih gazdinstava u regionu
Pogranični region Srbije i Mađarske raspolaže veoma povoljnim geografskim i meteorološkim preduslovima za razvoj poljoprivredne proizvodnje, ali taj potencijal nije u potpunosti iskorišćen.
Vlasnička struktura obradivog zemljišta je tradicionalno nepovoljna, jer postoji veliki broj malih imanja koja karakteriše niska radna produktivnost i neefikasno korišćenje raspoloživih resursa, pa su se Fondacija Pro Sciencia Naturae iz Sente i Visoka tehnička škola strukovnih studija iz Subotice kao partneri uključili u projekat “Prekogranični program razvoja agrobiznisa”, u kome je vodeći korisnik Strukovna cvećarska i tehnička srednja škola i kolegijum iz mađarskog grada Kecela.
Partneri iz Mađarske i Srbije su u okviru IPA programa prekogranične saradnje započeli jedinstven program obrazovanja i informisanja na ovom polju, koji za cilj imao povećanje nivoa kompetencija u slučaju porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, u oblastima preduzetništva, savremenih poljoprivrednih tehnologija, informacionih tehnologija i održivog poslovanja. Ukupna vrednost projekta je 334.449 evra, od čega se iz EU finansira 284.281 evra.
Najvažniji segment ovog projekta predstavlja “Nova akademija za poljoprivrednike”, koja obezbeđuje teoretsku i praktičnu obuku, kao i “e-learning” kurseve za naredne generacije porodičnih gazdinstava u regionu kako bi se ojačale preduzetničke kompetencije u oblastima savremenih poljoprivrednih tehnologija, prerade hrane i održivosti.
– Mi smo obuhvatili temu preduzetništva u nekoliko grana poljoprivrede, skoncentrisali se na najbitnije stvari, ako neko hoće da se bavi biznisom u ovoj oblasti, šta i kako treba da uradi i u finansijski, pravno i strukovno. Obuhvatili smo više od pet tema. U Visokoj školi se ta gradiva pripremaju u digitalnoj formi i od januara sledeće godine biće dostupna, pa će stručnjaci uporediti koji su metodi efikasniji i koji su privlačniji ljudima, odnosno preko kojih metoda ljudi više uče. Od toga ćemo imati iskustvo da li možemo i u poljoprivredi koristiti neke novije metode obrazovanja – objašnjava Lenđel.
Onlajn sadržaji
Stručni saradnik na projektu profesor informatike dr Žolt Namestovski na Visokoj tehničkoj školi strukovnih studija u Subotici, ukazuje da će u okviru projekta napraviti onlajn sadržaje.
– Nama je najveći cilj u ovom projektu da ti sadržaji budu dostupni na svakom uređaju, da i kada su nosioci gazdinstava na terenu, mogu da se uključe preko mobilnih telefona, pametnih telefona i interneta. Imali smo već informatički kurs za poljoprivrednike, na raspolaganju im je korisnički servis i trudimo se da im pomognemo, da nemaju tehničkih ograničenja ili probleme.
Dr Hajnalka Kovač Šarkanj je u ovom projektu zadužena za temu kvaliteta i bezbednosti hrane. Ističe da je to bitan segment poljoprivredne proizvodnje, jer kupci sve češće od proizvođača zahtevaju da im predoče neki sertifikat ili sistem menadžmenta koji je uveden i sertifikovan u njihovoj proizvodnji.
– Poljoprivredni proizvođači na ovom području postižu vrhunski kvalitet voća, povrća i drugih proizvoda, ali o tome kako da to dokažu jako malo znaju. Mislim da je najveći problem u tome da nemamo dobru strukturu proizvodnje, nemamo dobro organizovanu proizvodnju i proizvođači nisu umreženi, pa je i to jedan od razloga da nemaju uveden sistem kvaliteta i bezbednosti hrane, pa zbog toga zajedno ne mogu nastupati na tržištu – ukazuje Kovač Šarkanj.
