Evropski biro za životnu sredinu (EEB) podneo je pritužbu Evropskoj ombudsmanki, tvrdeći da je Evropska komisija nepravilno vodila postupak pripreme izmena pravila o upotrebi stajnjaka kroz akt RENURE, kojim se menjaju ograničenja predviđena Direktivom o nitratima
Prema novim pravilima, usvojenim 9. februara 2026. godine, državama članicama biće omogućeno da odobre primenu đubriva na bazi stajnjaka iznad sadašnjeg limita, što znači da bi na njive moglo da se unese do 80 kilograma više azota po hektaru godišnje, odnosno gotovo 50 odsto više u odnosu na važeću granicu od 170 kilograma.
EEB tvrdi da Komisija pritom nije ispoštovala ključne procedure. Kako navode, nije dokazano postojanje stvarne vanredne situacije koja bi opravdala ubrzano usvajanje mera, nije sprovedena sveobuhvatna procena uticaja, niti je predlog zasnovan na najboljim dostupnim dokazima. Organizacija takođe zamera i to što nije obavljena provera usklađenosti sa klimatskim ciljevima EU, kao i to što su javne konsultacije bile neadekvatne.
Upozorenje zbog zagađenja voda
Iz EEB-a upozoravaju da bi veća dozvoljena upotreba stajnjaka mogla dodatno da pogorša problem zagađenja azotom širom Evrope. Višak stajnjaka, koji nastaje zbog neodržive koncentracije farmskih životinja, već sada dovodi do kontaminacije reka, jezera i podzemnih voda, kao i do stvaranja takozvanih „mrtvih zona“ u vodenim ekosistemima.
Prema navodima ove organizacije, više od 30 odsto površinskih voda u Evropskoj uniji i preko 80 odsto morskih voda već je eutrofno, dok 14 odsto podzemnih voda prelazi granice bezbedne za vodu za piće. Iako Evropska komisija smatra da bi veća upotreba stajnjaka mogla da smanji zavisnost od uvoznog đubriva, EEB podseća da i istraživanja same Komisije pokazuju da reciklaža hranljivih materija može da zameni najviše 10 odsto mineralnih azotnih đubriva.
Iz EEB-a poručuju da rešenje ne vide u dodatnom opterećivanju zemljišta, već u smanjenju gustine stočnog fonda i prelasku na agroekološku proizvodnju sa manjim spoljnim inputima. Ocenjuju da bi, bez takvog zaokreta, zagađenje nitratima nastavilo da ugrožava zemljište, ekosisteme i dugoročnu proizvodnju hrane.
Organizacija zato poziva Evropsku komisiju da promeni pristup, da odluke zasniva na naučnim dokazima i da poljoprivrednicima ponudi održiva rešenja koja istovremeno štite vodu, zdravlje ljudi i budućnost poljoprivrede u Evropi.
