Nije nikakva novost reći da naša poljoprivreda, baš kao i sve industrijske grane koje je prate, očajno kasne za Evropskom unijom u tehnološkom razvoju, a sva je prilika da će se nakon nedavnog predloga Evropske komisije, ovaj ambis samo produbiti.
Naime, na samom izmaku godine 2014. godine, u novembru, Evropska komisija je predložila novi propis sa ciljem da se smanji emisija štetnih gasova poljoprivrednih i građevinskih mašina. Novi propis predstavlja odgovor na sve veću emisiju azotnih oksida i finih čestica pokretnih mašina koje ne izlaze na drumove, a konkretnije rečeno odnosio bi se, pored građevinskih i rekreativnih, na mašine iz poljoprivrednog sektora poput kombajna, samohodnih berača, prskalica, kosilica…
Ako bude usvojen na vreme, novi propis će stupiti na snagu 2017. godine, a rok za uvođenje novih motora biće od 2018. do 2020. godine, zavisno od tipa mašine. Tranzitni period između odobrenja i komercijalizacije trajaće još godinu dana. Pored novih ograničenja za ugljen-oksid, ugljovodonike i azot-oksid, predloženim propisom takođe se uvode limiti za fine čestice i to one prečnika većeg od 23 nanometra. Cilj je da se ograniči ispuštanje opasnih, ultrafinih čestica koje prodiru duboko u pluća, a koje svetska zdravstvena organizacija (SZO) smatra veoma kancerogenim, čime će se EU standardi kod poljoprivrednih mašina izjednačiti sa onim već važećim u SAD.
I dok se Evropska unija bavi daljim tehnološkim napretkom svoje industrije koja “servisira” poljoprivredu, Srbija se nalazi u nezavidnom položaju da joj ubrzano propadaju i oni malobrojni preostali proizvođači poljoprivrednih mašina, dok je zbog nemaštine sa kojom se bore poljoprivrednici sve manji u uvoz modernih mašina. Pri tome je prosečna starost traktora preko 20 godina, a kombajna oko 18, što dovoljno rečito govori koliko držimo korak sa razvijenim svetom. Prema neažuriranim statističkim podacima, u našoj zemlji ima oko 12.000 kombajna, od kojih čak 8.000, zbog zastarelosti, više i nije za upotrebu. Kako kažu stručnjaci, Srbija bi trebala da svake godine uveze između 800 i 1.000 kombajna ne bi li koliko-toliko održali korak sa svetom, što će, ukoliko bude usvojen ovaj predlog Evropske komisije o smanjenju emisije štetnih gasova i finih čestica, biti dodatno otežano. Ovakav trend je zabrinjavajući ne samo zbog tehnološkog zaostajanja u grani koja ima sve strože standarde, već se odražava i na produktivnost, jer su zbog zastarele mehanizacije gubici u žetvi u Srbiji godišnje preko pet odsto, dok je to u svetu najviše jedan odsto.
Ipak, Ljubiša Obradović, sekretar Udruženja metalske industrije Privredne komore Srbije, smatra da bi naši proizvođači vrlo lako uhvatili korak sa ovim standardima.
– Do juna će država rešiti problem IMT-a i IMR-a, kao i ostalih preduzeća u restrukturiranju, čiji će novi vlasnici kroz investicije podići tehnološke performanse, kako bi se moglo odgovoriti i na zahteve ovih standarda.- uveren je Obradović, skrećući pažnju na činjenicu da IMT već izvozi traktore sa motorima “eur 5” na zahtevno tržište EU.
Jedno je sigurno. Mada srpski agrar na najnovije EU odluke može još uvek da gleda kao na “mislenu imenicu”, i potez koji se još uvek ne dotiče naših poljoprivrednika, trasirani srpski put evro-integracija će i ovu temu vrlo skoro, možda i brže nego što se iko nada, staviti na sto. Drugo je pitanje u kakvom stanju će tada biti mašinski park srpskog agrara.
Pad konstantan
Proizvodnja poljoprivrednih i mašina za prehrambenu industriju u našoj zemlji gotovo konstantno beleže pad, pa je od 2011. do 2013. godine dostignuta ukupna vrednost produkcije od svega 736 miliona dolara. U 2011. proizvedeno je traktora i drugih mašina za poljoprivredu i industriju hrane za oko 258 miliona dolara, da bi dve godine kasnije bilo proizvedeno za 30 miliona dolara manje mašina. Dok je najizraženiji pad u proizvodnji traktora, gde je nivo spoljnotrgovinske razmene pao sa 83,7 miliona dolara u 2011. na 65,8 miliona dolara 2013. godine, nešto bolja situacija je na polju proizvodnje ostalih mašina za poljoprivredu, gde je zabeležen rast sa 115,6 miliona dolara 2011. godine na 122,9 miliona dolara 2013. godine.
Dnevnik