Evropska komisija je u februaru 2025. predstavila strateški dokument “Vizija za poljoprivredu i hranu“ koji postavlja temelje za razvoj evropskog agrara do 2040. godine i jasno ukazuje na pravac kojim bi trebalo da ide i poljoprivreda zemalja kandidata za članstvo, uključujući Srbiju

Strategija stavlja naglasak na otpornost, održivost i pravednost u suočavanju sa globalnim izazovima kao što su klimatske promene, gubitak biodiverziteta i bezbednost hrane. Za Srbiju, koja se već godinama nalazi u procesu pristupanja Evropskoj uniji, ova vizija predstavlja jasan okvir za modernizaciju poljoprivrednog sektora.

Reforma koja traži stratešku usklađenost

Kako bi Srbija bila spremna za članstvo, potrebno je da ojača administrativne i tehničke kapacitete, posebno kroz uspostavljanje sistema kao što su Sistem za identifikaciju zemljišnih parcela (LPIS) i Integrisani sistem administracije i kontrole (IACS).

IACS je najvažniji sistem za sprovođenje i kontrolu plaćanja prema poljoprivrednicima od strane država članica EU prilikom sprovođenja Zajedničke poljoprivredne politike. Ovaj sistem obuhvata kontrolu plaćanja za sve mere direktnih plaćanja, kao i plaćanja za agroekološke klimatske mere i mere organske proizvodnje. LPIS je jedan od najznačajnijih elemenata Integrisanog administrativnog i kontrolnog sistema (IACS-a).

LPIS koristi geografske informacije i digitalne mape za identifikaciju poljoprivrednih parcela. Svaka parcela se evidentira u skladu sa svojim prostornim i pravnim karakteristikama, što omogućava precizno praćenje vlasništva, korišćenja i usklađenosti sa agrarnim politikama. Sistem uključuje satelitske snimke, podatke iz katastra i terenske provere kako bi obezbedio visoku pouzdanost.

Ovaj sistem doprinosi efikasnijem upravljanju subvencijama, jer omogućava precizno definisanje površina koje ispunjavaju uslove za podsticaje. Poljoprivrednici imaju koristi od jasnog uvida u vlasništvo nad zemljištem i pravovremene obrade zahteva. Država, s druge strane, dobija alat za bolje planiranje i sprovođenje poljoprivrednih politika.

Primena LPIS-a u Srbiji suočava se sa izazovima kao što su usklađivanje podataka iz različitih izvora, nedovoljna digitalizacija i potreba za obukom korisnika. Međutim, uspešna implementacija ovog sistema otvara mogućnost za integraciju sa evropskim agrarnim politikama i jačanje konkurentnosti domaće poljoprivrede. Uspostavljanju LPIS-a na celoj teritoriji Republike Srbije je planirano za 2025/26 godinu.

Usklađivanje zakonodavstva sa Zajedničkom poljoprivrednom politikom EU, ali i njegova primena na terenu, ključni su za efikasnu tranziciju. ”Srbija ima priliku da usklađivanjem svojih politika sa Zajedničkom poljoprivrednom politikom ne samo odgovori na zahteve procesa pristupanja, već i da obezbedi dugoročnu otpornost i konkurentnost svog poljoprivrednog sektora“, navode u Evropskoj komisiji.

Srbija već sada može da iskoristi sredstva iz IPARD programa za finansiranje inovativnih tehnologija, modernizaciju poljoprivrednih gazdinstava i razvoj ruralnih zajednica. Međutim, kako bi maksimalno iskoristila ove resurse, potrebno je unaprediti saradnju između poljoprivrednika, istraživača, organizacija i preduzetnika kroz Evropsko partnerstvo za inovacije (EIP).

Mlade generacije poljoprivrednika – ključ za opstanak sela

Poseban akcenat Vizije stavljen je na obnovu generacija u poljoprivredi. Evropska unija već godinama ulaže u podršku mladim poljoprivrednicima, posebno u regionima pogođenim depopulacijom i starenjem poljoprivrednog stanovništva. Srbija, koristeći IPARD III program za 2021–2027, dobija 288 miliona evra bespovratnih sredstava za unapređenje svog poljoprivrednog sektora, uključujući i značajnu podršku mladim poljoprivrednicima.

Kroz mere poput ”Ulaganje u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava“ i ”Diverzifikacija gazdinstava i razvoj poslovanja“, mladi ljudi mogu dobiti sredstva za početak vlastitih projekata u poljoprivredi, a istovremeno se podstiče diversifikacija ruralnih ekonomija, uključujući seoski turizam.

Podsticanje mladih da ostanu u ruralnim područjima ključno je za smanjenje migracije i očuvanje tradicija i identiteta sela. IPARD podržava projekte koji ne samo da unapređuju poljoprivredu, već i diversifikuju ruralne ekonomije kroz ulaganja u nepoljoprivredne aktivnosti i nova preduzetnička ulaganja.

Tržišna pravila i pravična tranzicija: Srbija kao deo EU tržišta

Kada Srbija postane članica Evropske unije, njeni poljoprivrednici će imati veći pristup tržištu EU, ali i morati da ispune stroge standarde kvaliteta i održivosti. To predstavlja izazov, ali i priliku za unapređenje konkurentnosti. Uvođenjem novih standarda EU za poljoprivredu, svi proizvodi, uključujući i srpske, biće podvrgnuti ekološkim i proizvodnim normama, što će doprineti povećanju kvaliteta i diversifikaciji izvoza.

Pored toga, članstvo u EU otvoriće srpskim poljoprivrednicima vrata većeg tržišta, ne samo unutar EU, već i prema zemljama koje imaju rastuću potražnju za poljoprivrednim proizvodima. Srbija bi mogla da koristi trgovinske sporazume EU da poveća izvoz u zemlje van EU, čime bi se dodatno ojačala njena ekonomska pozicija na globalnom tržištu.

Ulazak Srbije u EU otvoriće nova tržišta, ali i podići lestvicu obaveza. Ukoliko se reforma poljoprivredne politike sprovodi strateški – sa fokusom na održivost, inovacije i osnaživanje mladih – srpska poljoprivreda može postati ne samo konkurentnija, već i primer uspešne tranzicije u regionu Zapadnog Balkana.

Tekst je nastao u okviru programa Puls Evrope – medijske posete EU koji finansira Evropska unija.