Naučnici raspolažu novim dokazima o povezanosti čovekove eksploatacije prirode i pandemija. Ustanovili su da bliski kontakt sa divljim životinjama kroz lov, trgovinu ili uništavanje prirodnih staništa svet suočava sa povećanim rizikom od izbijanja epidemija novih bolesti
Veruje se da je epidemija korona virusa krenula od slepih miševa, dok i ostale divlje životinje, verovatno ljuskari, imaju ulogu u prenosu virusa na čoveka. Pretpostavlja se da je životinja koju je zarazio šišmiš, možda pangolin, inficirala prvog čoveka, a postoje i jake indicije po kojima je na izvor zaraze uticala upravo trgovina divljim životinjama, piše BBC.
Poslednja studija upućuje na to da su istraživači pronašli naučne radove sa podacima o bolestima koje su prešle sa životinja na ljude, a zatim su ih kombinovali sa informacijama o riziku od izumiranja koje je prikupila Međunarodna unija za očuvanje prirode i prirodnih resursa (IUCN).
Otkriveno je da divlje životinje kojima preti izumiranje zbog ljudske eksploatacije nose dvostruko više virusa koji mogu izazvati bolesti među ljudima u odnosu na vrste koje su ugrožene iz drugih razloga. Isti je slučaj s ugroženim vrstama koje su u opasnosti zbog gubitka prirodnog staništa.
“Kako se prirodno stanište smanjuje, divlje životinje dolaze u bliži kontakt sa ljudima”, rekla je za BBC dr Kristin Džonskon sa Univerziteta u Kaliforniji. Istovremeno divlje životinje menjaju način prenosa bolesti da bi se prilagodile antropogenim aktivnostima i promenama u prirodi. Džonsonova navodi da naučnici odavno skreću pažnju na bolesti među ljudima koje su potekle od životinja, a među njima su SARS, MERS i ebola.
U jeku koronavirusa raste svest o tome da je zdravlje ljudi povezano sa zdravljem životinja i sa zdravljem planeta u celini. Brojne organizacije pozivaju na suzbijanje trgovine divljim životinjama da bi se smanjio rizik po ljudsko zdravlje. Doktorka Džonson upozorava da prodaja divljih životinja na krcatim pijacama, gde je veći kontakt ljudi i životinja, povećava izglede od prenosa bolesti sa jedne vrste na drugu, do čega u uobičajenim okolnostima u prirodi ne bi nikada došlo.
“Pojava bolesti do kojih dolazi bilo gde u svetu može uticati na sve nas i morali bismo povesti računa o tome kakav je naš uticaj kada smo u kontaktu sa divljim životinjama. Istovremeno moramo shvatiti da je pojava novih bolesti pitanje životne sredine i svakako bi trebalo pronaći način koegzistencije”, smatra doktorka Džonson.