Nacrt novog zakona o komasaciji predviđa jasnije rokove, veću javnost postupka i preciznija pravila za raspodelu zemljišta. Za pokretanje komasacije bila bi potrebna saglasnost najmanje 51 odsto vlasnika, dok ceo postupak do donošenja rešenja o raspodeli ne bi smeo da traje duže od 36 meseci

Ministarstvo poljoprivrede započelo je izradu Nacrta zakona o komasaciji zemljišta, kojim bi ova oblast prvi put bila uređena posebnim zakonom. Predložena rešenja trebalo bi da ubrzaju postupke ukrupnjavanja parcela, povećaju transparentnost i unaprede zaštitu prava vlasnika zemljišta. Javna rasprava traje do 30. jula, a pozvani su predstavnici državnih organa, udruženja, privrede, stručne javnosti i svi zainteresovani da dostave primedbe, predloge i sugestije. Komentari se mogu poslati na adresu komasacija@minpolj.gov.rs.

Komasacija bi, osim spajanja usitnjenih i nepravilno oblikovanih parcela, obuhvatala i izgradnju i rekonstrukciju puteva, sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje, podizanje poljozaštitnih pojaseva, sprovođenje protiverozionih mera i vraćanje napuštenog poljoprivrednog zemljišta u proizvodnju.

Nacrtom je predviđeno da se postupak može sprovoditi na poljoprivrednom, šumskom i vodnom zemljištu, odnosno na zemljištu izvan građevinskog područja. Cilj je da vlasnici nakon komasacije dobiju zemljište pravilnijeg oblika, sa boljim pristupom i, po mogućnosti, na manjem broju lokacija.

Za pokretanje postupka najmanje 51 odsto vlasnika

Predlog za pokretanje komasacije moglo bi da podnese zainteresovano lice lokalnoj samoupravi na čijoj teritoriji se nalazi predloženo područje.

Uz predlog bi morale da budu dostavljene overene izjave o saglasnosti najmanje 51 odsto vlasnika zemljišta na tom području, obrazloženje razloga za sprovođenje komasacije i podaci o parcelama koje bi bile obuhvaćene postupkom.

Lokalna samouprava mogla bi da započne izradu programa komasacije samo ukoliko je za to obezbedila novac u svom budžetu. Tokom pripreme programa bila bi obavezna organizacija javne rasprave, konsultacija sa nadležnim organima i javnog uvida, tokom kojeg bi zainteresovani mogli da podnose prigovore.

Konačnu odluku o sprovođenju komasacije donosilo bi Ministarstvo poljoprivrede, nakon pribavljanja mišljenja Republičkog geodetskog zavoda i drugih nadležnih institucija.

Privremena zabrana gradnje i podizanja zasada

Od trenutka objavljivanja odluke o sprovođenju komasacije, na obuhvaćenom području bila bi uvedena zabrana izgradnje novih objekata, osim objekata u okviru postojećeg ekonomskog dvorišta.

Bilo bi zabranjeno i podizanje nove poljoprivredne infrastrukture i šuma, kao i donošenje prostornog plana koji se odnosi na komasaciono područje, sve do završetka postupka.

Republički geodetski zavod upisivao bi zabeležbu komasacije u katastar, a nadležna služba prestala bi da prima redovne zahteve za promene na parcelama obuhvaćenim postupkom. Sudovi, javni beležnici i drugi organi morali bi da komisiji dostavljaju odluke koje se odnose na promene vlasništva i drugih prava.

Za kršenje zabrane gradnje, ometanje uvođenja vlasnika u nove posede ili neizvršavanje propisanog uklanjanja rastinja predviđene su kazne. Za pravna lica one bi iznosile od 100.000 do 1,5 miliona dinara, za preduzetnike od 50.000 do 500.000, a za fizička lica od 50.000 do 150.000 dinara.

Rok za sprovođenje komasacije do 36 meseci

Jedna od važnijih novina jeste utvrđivanje rokova za pojedine faze postupka.

Prema Nacrtu, od upisa zabeležbe komasacije u katastar do donošenja rešenja o raspodeli zemljišta ne bi smelo da prođe više od 36 meseci. Utvrđivanje faktičkog stanja na terenu moralo bi da bude završeno u roku od 15 meseci.

Ukoliko aktivnosti ne počnu u roku od tri godine od donošenja odluke o sprovođenju komasacije, Ministarstvo bi moglo da obustavi postupak. Obustava je predviđena i kada se naknadno utvrdi da granice komasacionog područja odstupaju više od pet odsto od prvobitno utvrđene površine.

Za svako područje ministar bi formirao posebnu komisiju, u kojoj bi, pored pravnika, geodetskih, poljoprivrednih i drugih stručnjaka, bila i tri predstavnika učesnika komasacije.

Svi učesnici činili bi zbor, koji bi mogao da formira odbor sa pet do 15 članova. Odbor bi razmatrao procenu zemljišta, predlog njegove raspodele i druge aktivnosti, ali ne bi mogao da odlučuje o pojedinačnim vlasničkim pravima.

Kako bi se procenjivala vrednost zemljišta

Vrednost zemljišta unetog u komasacionu masu procenjivala bi se na osnovu njegove proizvodne sposobnosti, plodnosti, položaja, pristupa parceli, mogućnosti navodnjavanja i odvodnjavanja, konfiguracije terena i načina korišćenja.

U obzir bi se uzimali i prosečni prinosi najzastupljenijih kultura, procenjena tržišna vrednost, udaljenost od naselja i puteva, ali i klimatski pokazatelji, među kojima su prosečna temperatura, količina padavina, relativna vlažnost vazduha i indeks suše od juna do avgusta.

Posebno bi se procenjivala poljoprivredna infrastruktura, uključujući višegodišnje zasade u rodu, plastenike, staklenike, protivgradne mreže, sisteme za navodnjavanje, ribnjake, pčelinjake i objekte koji se koriste u poljoprivrednoj proizvodnji.

Zemljište na kojem se nalaze objekti, aktivna poljoprivredna infrastruktura ili šume, po pravilu, ne bi ulazilo u komasacionu masu.

Vlasnik bi trebalo da dobije zemljište odgovarajuće vrednosti

Svakom vlasniku bi iz komasacione mase bilo dodeljeno zemljište vrednosti koja odgovara zemljištu koje je uneo u postupak, uz srazmerno umanjenje za površine namenjene zajedničkim potrebama.

To zemljište bi, po mogućnosti, trebalo da bude iste kulture, približno jednako udaljeno od naselja i na mestu gde se nalazio pretežni deo prethodnog poseda. Cilj je da vlasnik dobije pravilnije oblikovane parcele na manjem broju lokacija, sa obezbeđenim pristupnim putem.

Ukupna vrednost dodeljenog zemljišta ne bi smela da odstupa više od deset odsto od vrednosti unetog zemljišta, dok odstupanje u površini ne bi smelo da bude veće od 20 odsto.

Prilikom raspodele trebalo bi da se razmatraju predlozi učesnika, da se parcele članova istog domaćinstva ili gazdinstva rasporede jedna uz drugu i da se vlasniku bez njegove saglasnosti ne dodeli zemljište čije bi korišćenje zahtevalo značajne promene u poslovanju gazdinstva.

Za puteve, kanale, sisteme za navodnjavanje i odvodnjavanje, poljozaštitne pojaseve i druge zajedničke potrebe, deo zemljišta obezbeđivao bi se od svih učesnika srazmerno vrednosti zemljišta koje su uneli, bez naknade.

Prigovor na raspodelu u roku od 15 dana

Predlog plana raspodele zemljišta bio bi javno objavljen na portalu Geosrbija, internet stranici Uprave za poljoprivredno zemljište, kao i na sajtu i oglasnoj tabli lokalne samouprave.

Zainteresovana lica mogla bi da podnesu prigovor direktoru Uprave za poljoprivredno zemljište u roku od 15 dana, a o prigovoru bi moralo da bude odlučeno u narednih 15 dana.

Nakon utvrđivanja konačnog plana, vlasnici bi bili uvedeni u posed novih parcela u roku od 30 dana, osim kada je zbog useva potrebno sačekati kraj agroekonomske godine.

Direktor Uprave donosio bi pojedinačno rešenje za svakog vlasnika. Na to rešenje bila bi dozvoljena žalba ministru u roku od 15 dana, ali žalba ne bi odlagala njegovo izvršenje.

Ukoliko vlasnik dobije zemljište veće vrednosti, razliku bi plaćao u novcu. Ako dobije zemljište manje vrednosti, razlika bi mu bila isplaćena u roku od 30 dana od pravosnažnosti rešenja.

Svi podaci u novom informacionom sistemu

Nacrt predviđa uspostavljanje Informacionog sistema o komasaciji – ISOK, u kojem bi se vodili podaci o parcelama, pravima na njima, radovima, odlukama i svim fazama postupka.

Pregledni planovi postojećeg i novog stanja, procena vrednosti i raspodela zemljišta trebalo bi da budu dostupni javnosti preko Geosrbije i internet stranica nadležnih organa.

ISOK bi uspostavila Uprava za poljoprivredno zemljište, uz tehničku podršku Republičkog geodetskog zavoda. Rok za njegovo uspostavljanje bio bi godinu dana od stupanja zakona na snagu.

Komasacija bi se finansirala iz budžeta Republike Srbije i lokalnih samouprava, ali i iz donacija, kredita, međunarodne pomoći i fondova Evropske unije i drugih međunarodnih organizacija.

Prema predloženim završnim odredbama, započeti postupci komasacije bili bi završeni prema propisima koji su važili u vreme njihovog pokretanja. Novi zakon bi se, ukoliko bude usvojen u predloženom obliku, primenjivao od 1. jula 2027. godine.