Italijanska vlada je sa ciljem da zaštiti domaće poljoprivrednike odlučila da sva pakovanja testenine i pirinča koja se prodaju u Italiji moraju da nose geografsku oznaku porekla. Kanadska vlada odmah je zatražila objašnjenje od Rima i ocenu obaveza Italije u oblasti trgovine u okviru Svetske trgovinske organizacije i ugovora o slobodnoj trgovini Kanade i EU
Italijanski Ministri poljoprivrede i industrije potpisali su uredbu kojom se nalaže nova politika označavanja prehrambenih proizvoda i najavili da će se probno primenjivati tokom dve godine. Istovremeno su kritikovali Evropsku unju što nije uvela istu meru na nivou 28 članica bloka.
“Pozicionirali smo Italiju u avangardu u Evropi kada je reč o označavanju kao konkurentskom oruđu za italijanski (poljoprivredni) sektor”, istakao je u saopštenju ministar poljoprvrede Mauricio Martina (Maurizio).
Italija je najveći proizvođač pirinča u Evropi. Ta kultura se uzgaja na 234.300 hekatara, gaji se više od 140 vrsta riže i godišnje proizvodi oko 1,5 miliona tona. U lancu snabdevanja je 4.265 kompanija koje rade sa pirinčom.
Sektor proizvodnje pirinča u krizi je od uvođenja trgovinske inicijative EU “Sve osim oružja”. Tom inicijativom se omogućava uvoz u EU iz najmanje razvijenih zemalja bez carina i bez kvantitativnih ograničenja.
Posledica te inicijative je veliki uvoz iz Vijetnama i Kambodže koji je doveo do znatnog pada cena nekih vrsta pirinča na tržištu i, posledično, smanjenju (u 2014.) proizvodnje i površine za uzgajanje za više od 12.000 hekatara.
Da se zna poreklo sirovina u proizvodu
Kako bi se izborili sa uvozom, proizvođači su tražili da prehrambeni proizvodi koji sadrže pirinač budu bolje označeni da bi potrošač mogao da zna poreklo sirovina u proizvodu.
Proizvođači se nadaju da će potrošači pre kupovati proizvode sa italijanskom rižom nego sa uvoznom.
Uredba italijanske vlade odnosi se i na pakovanja testenine. Na oznakama na paketima paste moraće da piše odakle je pšenica koja je korišćena i gde je mlevena. Istovremeno će na pakovanjima pirinča pisati gde je gajen, tretiran i pakovan.
Ministar industrije Karlo Kalenda (Carlo Calenda) rekao je da većina italijanskih potrošača želi da zna poreklo hrane dodajući da je važno promovisati italijanske farmere i njihovu proizvodnju.
“Želimo da naglasimo značaj (oznake) ‘Mejd in Itali’ i kvalitet naše proizvodnje kako bi većom snagom konkurisali na stranim tržištima”, naveo je Kalenda, prenela je agencija Rojters.
Bojazan Kanađana
Kanadska vlada odmah je zatražila objašnjenje od Rima i ocenu obaveza Italije u oblasti trgovine u okviru Svetske trgovinske organizacije i ugovora o slobodnoj trgovini Kanade i EU, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede te zemlje uz napomenu da za sada nema indicija da potez Italije nanosi štetu trgovini.
Kem Dal (Cam Dahl), predsednik udruženja Sirijals Kanada (Cereals Canada), čije su članice i Kargil (Cargill Inc) i Ričardsom internešenel (International), rekao je da očekuje da italijanska odluka o označavanju stupi na snagu početkom 2018.
“To će bez sumnje oštetiti naš izvoz”, istakao je Dal.
Italija je za Kanadu do sada u poljoprivrednoj sezoni 2016-17. bila drugo po veličini tržište za izvoz durum pšenice sa uvozom od 676.000 tona.
I SAD su značajan proizvođač durum pšenice.
Inače, EU i Kanada su potpisale sporazum o slobodnoj trgovini (CETA) koji će privremeno stupiti na snagu 21. septembra.
