Povodom Dana planeta Zemlje, 22. aprila, Savez pčelarskih organizacija Srbije postavio je danas košnice sa pčelama u dvorištu Agencije za zaštitu životne sredine, kako bi ukazao na značaj pčela u proizvodnji hrane, ali i očuvanju biodiverziteta
Direktor Agencije Filip Radović kaže da je ljudska aktivnost u prethodna dva veka uništila planetu više nego što su to činile sve generacije hiljadama godina ranije i naglasio da je važno da budućim generacijama ostavimo resurse koje, ističe, trenutno trošimo na način koji im ne omogućava da budu na raspolaganju.
“Na primer, godišnje isečemo šuma u površini Austrije. To ukazuje da navike moramo da menjamo, da moramo da transformišemo ekonomiju, ali i pogled na svet”, rekao je Radović.
Ukazao je da poseban značaj u ekosistemu imaju pčele, te da njihova aktivnost na godišnjem svetskom nivou iznosi više od 300 milijardi evra, kao i da trećinu hrane koje pojedemo oprašile pčele.
Postavljanje košnica u Agenciji, kaže Radović, jeste kampanja koju je pre nekoliko godina pokrenula Evropska agencija za zaštitu životne sredine i koja godišnje proizvede 100 kilograma meda za svoje zaposlene.
Radović je istakao da je Srbija ove godine izabrala Izrael kao zemlju partnera u podizanju svesti o zaštiti životne sredine, i dodao da je to zemlja koja vodi ekološki odgovornu politiku i na koju bi trebalo da se ugledamo.
Ambasadorka Izraela u Srbiji Alona Fišer Kam istakla je da borba u zaštiti životne sredine nije samo posao vlada, već celog društva.
Ukazala je na značaj pčela u zaštiti životne sredine, koje su, kaže, važan deo ekosistema. “Moramo da radimo zajedno ne samo na zaštiti pčela, već svih vrsta, jer se pitanje zaštite životne sredine tiče ne samo nas, već i budućih generacija”, rekla je Fišer Kam.
Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije, Rodoljub Živadinović, kaže da je pčelarstvo važna grana poljoprivrede, ali da su pčele bitne i za zaštitu životne sredine.
Prema njegovim rečima, u Srbiji ima više od 1.300.000 košnica u Srbiji, i ukazao da ne vodimo dovoljno računa o pčelama, bez kojih bi, kako kaže, ekosistem bio poremećen.
“Imamo problem sa trovanjem pčela, želimo da edukujemo poljoprivrednike o značaju koji pčele imaju za čitavu poljoprivredu, jer one, zavisno od kulture, podižu prinos od 30 do 82 odsto”, rekao je Živadinović.
Naveo je i da je država u poslednjih nekoliko godina značaj pčelarstva, što se pokazalo i u praksi kroz subvencije.
RTV
