Svetski dan močvarnih područja obeležen je danas, a Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije tim povodom skreće pažnju na ugrožavanje jednog od najznačajnijih ramsarskih područja u Srbiji – Pešterskog polja
Iza ovog važnog dana za očuvanje prirode stoji Ramsarska konvencija koja ima za cilj da širom sveta obezbedi zaštitu močvarnih područja, voda i biološke raznovrsnosti, navedeno je u saopštenju.
Ramsarska konvencija usvojena je 2. februara 1971. godine u iranskom gradu Ramsaru.
Od tada do danas proglašeno je ukupno 11 ramsarskih područja, među kojima su Peštersko polje, Gornje Podunavlje, Koviljsko-petrovaradinski rit, Labudovo okno, Ludaško jezero, Obedska bara, Slano kopovo, Stari Begej – Carska bara, Vlasina, Zasavica i Đerdap.
“Narastajuća kriza količina i kvaliteta vodnih resursa preti da ugrozi čovečanstvo i život na zemlji. Ljudi koriste znatno više vode nego što priroda može da obnovi. Uništavamo ekosisteme u kojima voda i čitav život u njoj zavise od postojanja močvara. Jedan takav ugrožen ekosistem je Peštersko polje koje se na listi ramsarskih područja našlo zbog najvrednijih visokoplaninskih tresava”, navode u saopštenju.
Iako je močvarno područje od međunarodnog značaja, pešterske tresave se svakodnevno uništavaju iskopavanjem treseta i prodajom na tržištu kao zemlje za saksijsko cveće.
“Zabrinjava nas i plaši nemar koji pokazujemo prema jedinstvenom biseru prirode, Pešterskom polju i tresavama koje se na njemu nalaze, koji nestaju zarad nečijeg privatnog interesa. Neobnovljiv prirodni resurs završava u saksijama za cveće i plastenicima”, kaže izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije Milan Ružić.
Dodaje da institucije čija je nadležnost da prate i sprečavaju uništavanje prirode i prirodnih resursa nemo posmatraju ovaj problem.
Ukoliko se hitno ne preduzmu mere i zaustavi razorno delovanje na Pešterskom polju izgubićemo trasave, sve značajne biljne i životinjske vrste, a lokalno stanovništvo pijaću vodu i pašnjake od kojih žive, ukazuje Ružić.
Kaže da očuvanje tresava na Pešterskom polju nije značajno samo za raznovrsni biljni i životinjski svet koji nastanjuje ovaj vrlo redak tip staništa, već je važno i zbog opstanka ljudi koji žive u ovom delu Srbije.
Tresave deluju kao sunđer i zadržavaju vodu u površinskom zemljištu na inače bezvodnom kraškom terenu. Tresave filtriraju vodu i obezbeđuju izdašnost pešterskih bunara i izvora na kojima se obezbeđuje zdrava pijaća voda.
Na Pešterskom polju do sada je zabeleženo 360 vrsta biljaka, 215 vrsta ptica, 122 vrste dnevnih leptira.
Zbog svoje bogate prirodne raznovrsnosti Peštersko polje ima status Specijalnog rezervata prirode.
Svetska Fondacija za živi svet UN apeluje: Čuvajmo vodu!
Svetska fondacija za prirodu (WWF) saopštila je danas da je od ukupne količine vode na Zemlji, samo 2,5 odsto slatka voda, od čega se manje od jedan odsto može iskoristiti, zbog čega upozorava da se moraju čuvati izvori slatke vode i njihovi ekosistemi.
Isušivanje močvara i prirodnih jezera, kanalisanje i pregrađivanje reka, te ostali oblici neodrživog upravljanja vodama imaju ogromne posledice za očuvanje biološke raznovrsnosti, ali i za opstanak ljudi, istakla je Nataša Milivojević iz WWF Adrije povodom 2. februara Svetskog dana močvara.
Močvarna vegetacija doprinosi boljem kvalitetu vode i deluje kao filter koji umanjuje uticaj različitih izvora zagađenja. Tresetišta upijaju 30 odsto kopnenog ugljen-dioksida i ublažavaju posledice klimatskih promena, što su samo neke od usluga ekosistema močvara, koje su višestruko veće od na primer šumskih ekosistema, ukazala je Milivojević u saopštenju.
