Projekat obnove seoskih biblioteka u jagodinskim selima novčano je pomogla fondacija Bila i Melinde Gejts, a ovih dana pregovara se sa opštinama i bibliotekama u Kragujevcu, Aleksincu, Vranju i Rekovcu. Mentori će biti Jagodinci koji su prvi osmislili i započeli projekat “Agrolib”.
Članovi pčelarskog udruženja iz Bagrdana nadomak Jagodine, redovno se okupljaju u seoskoj biblioteci, jer u svojim domovima nemaju internet vezu. Oni su u okviru projekta prvi prošli obuku za korišćenje kompjutera.
“Sada možemo do bilo koje informacije da dođemo u toku par minuta iz celog sveta što je najbitnije tako da znamo šta se gde dešava, a sa brzinom postižemo i cenu meda i poslovanje može da se poboljša”, kaže Milija Brajković, pčelar iz sela Lovci.
Projekat “Agrolib”, započet pre četiri godine omogućio je mnogim poljoprivrednicima da čitaju stručne časopise, prate konkurse, ali i da prodaju voće i povrće na virtuelnoj pijaci. Svoja iskustva Jagodinci će podeliti sa kolegama iz drugih gradova Srbije.
Direktorka jagodinske biblioteke Vesna Crnković kaže da su sami osmislili projekat, koji je prepoznat u celom svetu.
“Svi oni koji su učestvovali u njemu savetovaće svoje kolege širom Srbije kako bi oživele seoske biblioteke”, dodaje ona.
Predstavnica amerčke organizacije Bjond Akses obilazi seoske biblioteke po Srbiji, nakon čega će Fondaciji Bila Gejtsa predliožiti da se uključi u finansiranje projekta.
“Videla sam da je odrađen dobar posao u bibliotekama koje sam posetila. Bjond Akses inače spaja
biblioteke, vlade i civilna društva u 30 zemalja sveta i ovaj projekat je jedan od najboljih na svetu,j edinstven”, kaže Megan Volk predstavnica organizacije.
Jagodinci su za obnovu seoskih biblioteka imali novčanu potporu opštine, a podršku imaju i biblioteke drugih gradova od svojih lokalnih samouprava.
Direktor Narodne biblioteke iz Kragujevca Mirko Demić nada se da će projekat početi i u njegovom gradu.
Od lokalne samouprave dobili su podršku te očekuju da će iskoristiti šansu i početi projekat.
“Agrolib”- projekat jagodinskih bibliotekara prepoznat je u svetu i nagrađivan u Vašingtonu, Ženevi, Beču. Prekopiran je u Makedoniji, Letoniji, Litvaniji. Uz podršku Ministarstva kulture, kažu u “Bjond Aksesu” mogao bi da zaživi u svim seoskim sredinama Srbije.
RTS
