U selu Viteževo nadomak Žabara raste vinarija Virtus, najveća u Braničevskom okrugu. Vlasnici uz proizvodnju vina žele da razviju i vinski turizam, pa pored vinograda grade i smeštajne kapacitete za turiste. U tome će im pomoći i zaštita geografskog porekla vina iz Mlavskog rejona
Kad pomenete Braničevo i Mlavu u Srbiji, retko kome će prva asocijacija biti vinova loza i grožđe. U staroj Jugoslaviji i prema klasifikaciji iz tog vremena, teritorija Braničeva je pripadala šumadijsko-velikomoravskom rejonu. Poprilično nepravedno jer je večito bilo u senci poznatijih vinogorja u tom širokom rejonu od kojih se ipak znatno razlikuje po klimatskim i geološkim karakteristikama.
No, u davnoj prošlosti, Braničevo je i te kako imalo razvijeno vinarstvo. O tome svedoči i činjenica da je u Srbiji naša autohtona sorta kadarka takođe nazivana braničevka i četereška (Četereže je selo u blizini naselja Žabari). I danas se mogu naći po okolnim selima mali zasadi vinograda, taman dovoljno da se napravi vino za kućne potrebe u domaćinstvima čiji članovi još nisu otišli u inostranstvo.
Odluka da se podigne vinarija u kraju koji nije dovoljno poznat u današnjem vinskom svetu, koji nema očuvanu tradiciju vinarstva pa samim tim nedostaju informacije i istorijski podaci o mikroklimatskim uslovima u ranijim godinama i karakteristikama vina sa tog područja zato predstavlja izuzetno hrabar potez.
Vinograd Virtus u braničevskom seluViteževo sada se prostire na 16,5 hektara, plan vlasnika je da se za četiri godine proširi na više od 40 hektara.
U ovom vinogradu uzgajaju francuske sorte grožđa: sovinjon blan, givirstraminer, pino griđo, kaberne sovinjon, pino noar, marselan. I srpski prokupac.
“Prokupac pre svega zato što je autohtona sorta, jer je nešto naše. To je sorta kojoj treba vratiti identitet i uzdići je”, objašnjava Milan Hlavanja, enolog u vinariji, koji je zbog ovog posla u malo Viteževo došao iz Novog Sada.
Radmilo Đurović, rukovodilac vinogradarskog sektora kaže da se prokupac ne orezuje kao druge vrste vinove loze. “Formira se jednokraka kordunica, gde se orezuju i formiraju tri rodna čvora. Kondiri se režu na dva i tri okca”. Razlog je da bi bio manji prinos, a bolji kvalitet grožđa, da bi imao više šećera i fenolne zrelosti.
Vino proizvode tek dve godine, njegov kvalitet prepoznat je na brojnim manifestacijama. Izvoze, ali o zaradi sada ne razmišljaju, već o novim ulaganjima.
Dejan Stanković, direktor vinarije u Viteževu kaže da njima profit nije bio na prvom mestu. “Mora da bude ekonomije, da se ne prave gubici, ali veći je akcenat na uživanju uz posao”, objašnjava on i nada se da će njihova deca doći u situaciju da razgovaraju o profitu.
Ideja koja je zbližila Dejana i prijatelje je – vinski turizam. Osim vinograda, on zahteva i objekte za degustaciju i smeštaj gostiju.
Stanković smatra da je to bio pravi potez, jer se vreme provodi u divnom ambijentu. “Trudimo se da to afirmišemo, kako bi što više ljudi moglo da vidi san koji mi sanjamo svih ovih godina”.
Zaštita geografskog porekla Mlavskog rejona
Rastu ove vinarije doprineće i zaštita geografskog porekla Mlavskog rejona, na kojoj se radi već godinu dana. Za male proizvođače geografsko poreklo ne znači mnogo, ali za ovakav kompleks od presudnog je značaja za dalji razvoj i izvoz.
Do sada su urađeni pedološki profili Mlavskog rejona. Odrađena su četiri pedološka profila, na osnovu čega su urađene detaljne laboratorijske analize kroz koje je utvrđen pedološki karakter Požarevačkog i Braničevskog vinogorja. Na osnovu toga, izrađena je karta koja sadrži sve tipove zemljišta, kažu u požarevačkoj Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi, ali do kraja procesa, proći će bar još dve godine.
“Trenutno se prikupljaju podaci od vinogradara, odnosno proizvođača vina o kvalitetu vina”, objašnjava Milena Zafirović Stojanović, voćar u ovoj savetodavnoj službi.
Vinarija u Viteževu za mnoge je i primer koliko daleko može da se stigne, ako se ozbiljno radi u nekoj poljoprivrenoj grani.
