Na poslednjoj “Forbsovoj” listi bogataša naše regije, koja je objavljena u avgustu 2015. godine, prvi u Srbiji bio je Miroslav Mišković vlasnik “Delta holdinga”. Drugi su bili vlasnici “Autoritas investmenta” (Velibor Đurović, Saša Glušac i Ivica Vukelić), konsultantska firma među čijim zavisnim preduzećima su “Veletabak”, “Pres internacional”, ali i “Džervin”. Treća je bila “Viktorija grupa”, pa Nebojša Šaponjić, vlasnik “Nelta”, i peti Miodrag Kostić i “MK grupa”. Podaci o poslovanju srpskih kompanija u 2014. godini govore da bi pojedini mogli da ostanu na spisku uspešnih i na novoj listi. Mereno poslovnim prihodima, odmah posle javnih preduzeća i stranih kompanija, ide “Veletabak” koji je deo tima “Autoritas investmenta”. Sledi “Viktorija logistik”. Među prvih 50 je i “Nelt”, ali i “Delta agrar”. Kostićev “Sunoko” je na 52. mestu.

– Većina naših bogataša se u prvi mah bavila uslugama – kaže Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta. – Pre svega Mišković. On je počeo sa trgovinom, nastavio sa bankarstvom i osiguranjem. Kada je izbila kriza, shvatili su da to nije više profitabilno. Mišković je tada počeo da ulaže u voćarstvo. Kostić je počeo od šećerana, pa je nastavio sa prehrambenom industrijom, a sada ulaže i u bankarstvo i u turizam. To je pozitivan zaokret. Srbija ne može sebi, poput Amerike, da dozvoli da nema domaću industriju. Kostić je sada razgranao ulaganja, jer nijedan sektor nije sam po sebi siguran. To je smanjenje rizika. Većina naših jakih biznismena nije mnogo ulagala u realan sektor.

Naruku im je išao pre svega kurs dinara. Jaka domaća valuta stimulisala je uvoz, a smanjivala konkurentnost izvznika.

– To je bila greška vlada do 2008. godine – smatra Savić. – Mi smo išli na model razvoja koji je primeren razvijenim zemljama. Stimulisali smo uvoznike, a destimulisali izvoz. Neko tu nešto nije razumeo. Trošili smo za četvrtinu više nego što smo stvarali i živeli od privatizacija i zaduživanja. Zato građani danas plaćaju cenu.

Savetnik za ulaganja Mahmut Bušatlija ističe da logika kaže da se uvek isplati ulagati u industriju hrane. Ali da takvi poslove traže velike investicije.

– Racionalno bi bilo da se isplati ulagati u proizvodnju i poljoprivredu – kaže Bušatlija. – Potrebne su velike investicije. Ako slušate Mlađana Dinkića i Božidara Đelića uvek se isplati ulagati u usluge. Ja verujem da sada nema nijednog tajkuna u Srbiji koji posluje sa pozitivnim kapitalom. Imovina im je manja od dugova preduzeća. To znači da pare koje su sticali nisu reinvestirali, već su ih izvlačili i ulagali u mrtvi kapitala. Za ulaganja je potrebna sigurnost investicije. Da je čitav ambijent takav.

Novosti