Specijalni rezervat prirode Uvac poznat je po meandrima, beloglavim supovima, Ledenoj pećini i pre svega očuvanoj prirodi. Nalazi se u jugozapadnoj Srbiji, između planina Javor i Zlatar
Sjeničko ili kako ga, zbog reke od koje nastaje, često nazivaju Uvačko jezero, ovog leta je bilo pravi mamac za više od 12.000 turista sa raznih strana zemljinog šara. Uz plovidbu kroz njegove meandre nalik lavirintu, posetiocima se pruža prilika da na nebu posmatraju „Uroša Nejakog”, kako od milja zovu jednog od oko 500 beloglavih supova koji se ovde gnezde, da posete deo bogato ukrašene Ledene pećine. Sve to uz priču jednog od ovdašnjih turističkih poslenika Saliha Turkmanovića iz Nove Varoši, koji je za nas i sam bio pravo otkrovenje jer, pored toga što upravlja kvatromaranom, on je i šef staze za skijanje na Zlataru.
Dok lagano plovimo uvačkim meandrima koji liče na lavirint, sa nevericom zagledamo vodu i obalu. Nigde nijedne plastične flaše, kese, papira, ničega što bi moglo da se nazove smećem. Uprkos činjenici da je u toku leta ovaj dragulj jugozapadne Srbije posetilo hiljade turista.
– Nalazite se u Specijalnom rezervatu prirode Uvac – podseća domaćin Turkmanović, kome se podrazumeva da zaštićeno prirodno dobro upravo tako izgleda, čisto i bez divlje gradnje. Da tako bude brinu ovdašnji čuvari prirode, a i sami posetioci.
Uvac na svom 119 kilometara dugom toku, od Pešterske visoravni do Limske doline, ima tri hidroakumulacije. Izgradnjom veštačkih jezera, šezdesetih godina prošlog veka, potopljen je deo kanjona, čime je čitav predeo dobio novi izgled, ali je klisura i dalje, autentična i živopisna.
Sjeničko, Zlatarsko i Radonjsko jezero
Jezera ”jedno drugom do kolena”. Sjeničko se nalazi na nadmorskoj visini od 885 metara, proteglo se na oko 27 kilometara, dubine na pojedinim mestima i do 110 metara. Sledeće jezero je Kokin Brod ili Zlatarsko – i ono je slične dužine. Na njemu je izgrađena najveća zemljana brana u Evropi i hidrocentrala. Poslednje u nizu je Radonjsko jezero, iz njega se voda cevima odvodi do Hidroelektrane „Bistrica”, objašnjava Turkmanovića uz napomenu da je kapacitet ova tri jezera oko 500 miliona kubika vode, što ga čini najvećim rezervoarom u našoj zemlji iz koga dve trećine Srbije može da se napaja.
– Ovo je prirodno dobro od posebnog značaja i stecište 130 vrsta ptica. Među njima crni lešinar ili sup starešina, beloglavi sup, bela kanja i orao bradan, još ga nazivamo kostoberina. Pred početak punjenja ovog jezera došlo je do potapanja staništa ovih ptica tako da je sedamdesetih godina prošlog veka na ovom području ostalo svega sedam primeraka. Angažovanjem Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković” iz Beograda, zatim Zavoda za zaštitu prirode Srbije, lokalnog stanovništva i ljudi iz rezervata formirana su hranilišta – ističe naš sagovornik.
Populacija beloglavog supa broji 500 jedinki
Populacija beloglavog supa se počela polako povećavati i danas imamo 500 jedinki, odnosno 250 gnezdećih parova. Kada su mladi, čipuju ih, pa mogu da prate njihov let. Jedan je leteo do Jemena, više od četiri hiljade kilometara, drugi je pak dostigao visinu od 10.000 metara. Poznata je priča o orlu koji je leteo do Poljske i tamo se povredio. Poljski ambasador ga je avionom dopremio nazad, izlečen je i nazvan Uroš Nejaki.
Dok plovimo jezerom orlovi kao manekeni poziraju nadlećući iznad naših glava. Zanimalo nas je da li brojni turisti remete njihov mir.
– Biće da je obrnuto, jer čim posetioci dođu na neki od vidikovaca, oni su tu, kao da dolaze da se pozdrave. Podatak da je ovde najveća njihova koloniju na Balkanu, odnosno druga u Evropi posle Španije, govori da su se odomaćili – odgovara kapetan dodajući da mladi ponekad završe u jezeru zato što se dešava da pojedini imaju težinu 12-13 kilograma, umesto osam do devet, zbog čega pri pokušaju da lete padaju u vodu. Rendžeri ih sakupljaju i staraju se o njima dok ne vrate težinu da bi mogli da lete, priča naš sagovornik dobar poznavalac rezervata.
Još jedna od zanimljivosti koja tokom leta prija jeste Ledena pećina, u sklopu jednog od najdužih pećinskih sistema u Srbiji (6.183 m). Procenjuje se da je ova pećinska lepotica stara oko 250 miliona godina. Međutim, još nije završila svoj rad pa se i dalje svrstava u mlade pećine.
