Žene u ruralnim predelima su siromašnije od muškaraca, za svoj rad ne dobijaju nikakvu nadoknadu, a većina kućnih poslova i briga o deci i starijima prepuštena je njima
One prve ustaju, a poslednje odlaze na spavanje. U međuvremenu, ceo dan provode na njivi, u štali i plasteniku, odnosno poljoprivrednom gazdinstvu, ali za svoj rad ne dobijaju nikakvu nadoknadu. Iako su pred zakonom izjednačene sa muškim članovima porodice, često se odriču nasledstva u korist svoje braće, istaknuto je na konferenciji pod nazivom „Žene na selu: Unapređenje kvaliteta života u seoskom području”, koju su zajedno organizovali Koordinaciono telo Vlade Srbije za rodnu ravnopravnost, agencija UNWOMEN i Ženska platforma za razvoj Srbije.
Oko 60 odsto žena na selu nema pravo na penziju. Prema rečima predsednice Koordinacionog tela Vlade Srbije za rodnu ravnopravnost Zorane Mihajlović, od četiri žene, njih tri na selu rade besplatno.
Ekonomski osnažiti žene na selu
Ona je rekla da je potrebno ekonomski osnažiti žene na selu i menjati svest i muškaraca i žena o statusu tih žena. “Kada treba da rade, one su u radu najbrojnije na selu, a kada treba da budu vlasnice određene imovine one su najmanje brojne”, naglasila je Mihajlović i dodala da se napredak društva meri razvojem i napretkom žena u jednom društvu.
Istraživanja pokazuju da su žene na selu nedovoljno uključene u odlučivanje, ne pitaju se o modelu razvoja poljoprivrede i sela, a politike i mere ne prepoznaju adekvatno njihove potrebe.
Rodni jaz u poljoprivredi sprečava razvoj i doprinosi odumiranju sela, poručili su učesnici skupa, i naglasili da 63 odsto žena i 37 odsto muškaraca obavljaju poljoprivredne aktivnosti na gazdinstvu. Muškarci čine 86 odsto zaposlenih na poljoprivrednom gazdinstvu, dok žene rade u poljoprivredi kao pomažući članovi domaćinstva.
Oko 50 odsto žena na selu starije od 65 godina
Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Žarko Radošević rekao je da mora da se afirmiše rad i položaj žena na selu. On je rekao da posebno zabrinjava starosna struktura žena koje žive na selu, da je 50 odsto žena starije od 65 godina.
Stalna koordinatorka UN u Srbiji Karla Herši ukazala je na veliku ulogu žena na selu, da imovina žena na selu treba da se uvećava i da se prizna njihova važna uloga. Posebno je istakla da treba raditi na osnaživanju žena i devojčica koje žive na selu i planiraju tu da ostanu.