Srbija će u narednih sedam godina od Evropske unije dobiti 1,5 milijardi evra bespovratne pomoći za različite vrste reformi, izjavila je ministarka zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović. Za dobijanje tog novca postoji jasna procedura koja je, rekla je Joksimović, vrlo zahtevna.
Joksimović je rekla da će ta sredstva prioritetno biti usmerena u saobraćajnu infrastrukturu, energetiku, reformu državne administracije, poljoprivredu, životnu sredinu, ali i druge oblasti.
Za dobijanje tog novca postoji jasna procedura koja je, rekla je Joksimović, vrlo zahtevna.
Vlada aktivna na svim poljima
Idemo u dobrom pravcu i svi u Evropskoj uniji prepoznaju Srbiju kao zemlju koja je na pravi način pristupila evropskim integracijama, izjavila je Joskimović. Ona je precizirala da to znači da Srbija teži ka EU kroz aktivan pristup reforamama, koje pre svega treba da dovedu do stabilizacije naše ekonomije i boljeg života naših građana”.
Ministarka ističe da je jako važno da reforme koje sprovodimo, a nisu popularne, građani shvate kao zaista neophodan lek za našu ekonomiju, koja je u prethodih deceniju i više potpuno uništena. Ona je ocenila da je ekonomski put koji je izabrala Grčka, a koja je od EU dobila 240 milijardi evra, potpuno nerealan i da mi u Srbiji moramo da budemo realni.
Ankete pokazuju blagi pad u opredeljenosti građana za članstvo u EU, za koje se opredelilo 44 odsto, ali zato 45 odsto misli da će EU doneti nešto dobro, posebno mladim generacijama, navela je Joksimovićeva.
Joksimovićeva je navela da postoje primedbe da EU postavlja previše uslova, ističući da su “ti neki uslovi stvorili EU koja predstavlja domet civilizovanog evropskog društva, odnosno da su u pitanju standardi koje treba dostići”.
To su vladavina prava, nezavisno pravosuđe i ekonomski sistem koji je opstao i pruža ekonomsku stabilnost i pristojan standard svima onima koji su u EU ušli.
Osvrnuvši se na amandmane, koje je Hrvatska podnela na predloženu Rezoluciju o napretku Srbije u EU integracijama, Joksimovićeva je kazala da neki od njih nisu opravdani i da ne idu u pravcu dobrosusedskih odnosa, dodajući da su predstavnici Srbije to obrazložili i da će to raditi tokom celog meseca.
“Loša je praksa da države nove članice EU demonstriraju svoju silu, tako što i pokušavaju da rešavaju svoje bilateralne probleme uvlačenjem cele EU u njih”, ocenila je ona, dodajući da “to jeste pravo Hrvatske, ali da to ne znači da ćemo mi da ćutimo i da ne preduzimamo ništa u pravcu onog što jesu naši interesi”. Ne mislim da treba preterano da reagujemo na izjave iz Hrvatske, želimo dobrosusedske odnose i napredak celog regiona, dobru saradnju sa Hrvatskom, ali ćemo i mi izneti svoje stavove i nećemo ćutati, izričita je Joksimovićeva.
Odgovarajući na pitanje, ona je potvrdila da je Hrvatski sabor prošle godine rekao da neće kočiti Srbiju na putu njenih integracija, naprotiv da će je podržati kao važnu državu regiona, dodajući da je to ipak pitanje za Hrvatsku. Prema njenom mišljenju, sasvim je uobičajeno što je podneto mnogo amndmana (222), kao što je uobičajeno i da najviše amandmana podnose zemlje susedi. “Mi smo pokazali da smo za mir i stabilnost u regionu i dobre ekonomske i bilateralne odnose, kao i za rešavanje otvorenih pitanja u skladu sa dobrosusedskim načelima”.
Joksimovićeva je podsetila da Rezolucija treba da bude usvojena u martu, kao i da je naša vlada zauzela proaktivan pristup i pokušava da objasni našu poziciju i lobira za naše interese, dodajući da je zbog toga razgovarala sa jednim od najuglednijih poslanika Evrospkog parlamenta Eduardom Kukanom, koji dobro poznaje naš region. Ona je odbacila tvrdnje da postoje problemi u komukaciji sa EU, kada su u pitanju medijske slobode, dodajući da je noramalno da uvek neke kritike postoje. Ne vidim gde je u Srbiji zamrla javna debata i gde to neko nešto ne sme da kaže ni u vladi ni na drugom mestu, kazala je ona, dodajući da nažalost o premijeru svašta govore po tabloidima i da to postaje, kako je navela, degutantno.
Joksimovićeva se osvrnula i na predstojeće pregovore Beograda i Pirštine, za koje je navela da će se Srbija zalagati za opstanak zajednice srpskih opština. Teme razgovora verovtno će biti pravosuđe, povratak raseljenih i pitanja imovine.
Tanjug