Datum za pregovore sa EU, koji se očekuje u januaru, za srpsku ekonomiju neće u prvom mahu značiti mnogo jer dodatna finansijska podrška može stići samo ako imamo ispunjene tehničke uslove, koji podrazumevaju projekte i administrativnu spremnost, a tu još nismo na čvrstom tlu.
Prema rečima znalaca te problematike, možemo očekivati da sa sadašnjih oko 200 miliona evra pomoć iz pretpristupnih fondova naraste još sto miliona, pa i više, ali samo ukoliko imamo spremne projekte.
”Taj tehnički uslov je uvek u sprezi sa finansijskom podrškom. Srbija je i bez datuma bila zemlja regiona koji se smatra pretpristupnom, samim tim kada smo postali zvanični kandidat za pregovore za nas se formalno ništa ne menja u pogledu finansiranja, ali se menja suštinski zato što postoji mnogo veće opredeljenje da se podrže potrebni projekti”, kaže dekanka Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju prof. dr Ana Trbović.
Novi ciklus u finasiranju EU počinje 2014. godine, tako da možemo ulaziti polako i u fondove za reformu poljoprivrede i za veće infrastrukturne projekte. A paradoks je EU da ozbiljna pomoć stiže tek kasnije.
Taj datum, dakle, ne menja naš status u pogledu fondova već se radi o programiranju, to jest nekim tehničkim pretpostavkama. Ana Trbović napominje da jedinica za programirnje u Ministarstvu finansija očekuje da će biti sertifikovana narednih nedelja u smislu da ima kapacitet da radi programiranje projekata.
”Bukvalno, to sada zavisi od administrativnih kapaciteta Srbije da programira, to jest da primeni i sprovede što više projekata koje finansira EU”, kaže ona, i precizira da je to zapravo sufinansiranje jer se deo – oko deset odsto – finansira se iz budžeta. Idemo iz onoga što je bilo oko 190 miliona evra ka mogućnosti da to bude više stotina milina evra. Ali da to bi se desilo, moramo da imamo i programiranje projekata, a pitanje je i administrativnih kapacitita naše države da povuče taj novac. Recimo, sada imamo na raspolaganju regionalni fond EU za infrastrukturne projekte, i nažalost projekti koji su odobreni se ne sprovode jer nismo uradili sve studije izvodljivosti koje prethode finansiranju i neke druge administrativne korake da bismo taj novac dobili. EU traži da imamo propise i institucije da bi se taj novac pravilno potrošio.
Govoreći o novcu iz pretpristupnih fondova EU, prof. dr Mihajlo Crnobrnja ranije je rekao da Srbija sa dobijanjem datuma može očekivati da sa sadašnjih oko 200 miliona evra godišnje, pomoć iz fondova poraste na 250 do 300 miliona, ali samo ukoliko imamo spremne projekte.
Konsultant za strana ulaganja dr Milan Kovačević ukazuje na to da Srbija ima zadatak da usklađuje svoj ukupan sistem s onim u EU jer su do sada obećavane reorganizacije, promene i olakšavanje propisa, kao pretpostavke za nove investicije, uglavnom otezane ili izostajale.
”Krenućemo sad u pregovorima sistemaski da popravljamo naš ekonomski sistem, što će biti od koristi, a od koristi je i to što će i percepcija o Srbiji sada biti popravljena jer smo konačno počeli da pregovaramo i ne možemo se više predomišljati hoćemo li u EU ili ne. Inače, skloni smo tome da preterujemo u očekivanjima od dolaska investitora”, kaže Kovačević, napominjući da strane investicije u Srbiji ove godine iznose 600 ili 700 miliona evra, što je malo više od deset odsto potrebnog. Da bi ih bilo više, moramo što pre obaviti promene koje olakšavaju investiranje, što znači da je zadatak na Vladi i na parlamentu da promene propise. Jer, imamo Zakon o izgradnji koji ometa izgradnju, imamo Zakon o privatizaciji koji je zaustavio privatizaciju, a ostalo je u vlasništvo države hiljadu preduzeća, i još gomilu nakaradnih propisa.
Dnevnik
