Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije apelovalo je na Ministarstvo poljoprivrede da hitno pomogne stočarima na Sjeničko-pešterskoj visoravni, jer je njihov tradicionalni način rada ugrožen lošim vremenskim uslovima i niskim otkupnim cenama
Podsećaju da je taj oblik stočarstva veoma važan, jer sprečava zarastanje pašnjaka i livada, koji su veoma važna staništa ugroženih vrsta ptica i ostalih divljih životinja. “Domaće životinje koje to sprečavaju (zarastanje pašnjaka) zamenile su divlje krupne sisare koji su davno u prošlosti održavali travna staništa”, objašnjava za Novu ekonomiju Slobodan Knežević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Prema njegovim rečima, tradicionalnim načinom stočarstva ljudi se sve ređe bave, pa se došlo u situaciju da od odluke nekog domaćina da li će svoju stoku izvoditi na ispašu, zavisi čitav jedan ekosistem. Knežević dodaje i da vlada uverenje kako u travi na pašnjacima nema mnogo živog sveta, a da je to daleko od istine.
“Travna staništa vrve od života i njih nastanjuju neke vrlo retke i ugrožene vrste. Neke vrste (ptica) su i dobile svoja narodna imena po tome što su pratile stada na ispašu, pa je tako jedna retka vrsta čaplje nazvana čaplja govedarka, dok se žuta pliska još naziva i pastirica”, napominje Knežević.
Objašnjava da stada na pašnjacima đubre zemlju i na taj način obezbeđuju hranu insektima, koji kasnije predstavljaju hranu za ptice, a đubrivo se kasnije polako pnovo integriše sa zemljištem. “To je ciklus koji je u prošlosti postojao i sa krupnim sisarima, a ne treba ići dalje u analizu da bi se shvatilo da se radi o jednom vrlo važnom i zavisnom krugu” podseća predstavnik Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i napominje da bi došlo do “narušavanja ravnoteže” ako bi iz tog procesa izuzeli ispašu stoke.
Knežević podseća i da je tradicionalno stočarstvo veoma važno kao svojevrsna “baza hrane” i za orlove lešinare, beloglave supove koji nastanjuju kanjone pešterskih reka Uvac i Mileševka.
Objašnjava da je na Sjeničko-pešterskoj visoravni veliki broj prirodnih uginuća stoke, pa u nedostatku organizovanog uklanjanja tog otpada, na scenu stupaju beloglavi supovi i druge “lešojede životinje” koji ga uklanjaju prirodnim putem. Knežević podseća i na brojne prednosti i dobrobiti tradicionalnog stočarstva u odnosu na moderno, koje su još jedan važan razlog da država pomogne pešterskim stočarima i da više ne kasni u svojim obavezama prema njima.
