Berba kukuruza u južnom Banatu traje, ali nije u punom jeku. Ove godine je mnogo njiva u koje kombajni neće ni ulaziti, jer nema šta da se ubere
Suša je obavila svoje i obrala rod kukuruza, a ovdašnji ratari primećuju da mašine rade u prazno i da su klipovi nezavršeni, poluprazni, ili je zrno potpuno isušeno od dvomesečne upeke.
”Beremo kukuruz, ali klipova zapravo nema, mi samo kosimo tuluzinu i pokupimo nešto korenja, koji mogu samo u silažu. Prošla godina je bila odlična, pa možda i nije za poređenje, a ova je u isto vreme jedna od najgorih. Suša nas je upropastila, možda i više nego ona 2012. godine, za koju smo mislili da se ne može ponoviti. Tako je kod svih u ovom kraju, pa se pitamo kako ćemo obnoviti proizvodnju, a već treba misliti na jesenju setvu”, kaže poljoprivrednik Jovan Negovan iz Dolova, dok struka ocenjuje da je vrlo teško odrediti tačan prinos na nivou zemlje.
Na terenu su prisutne velike razlike u prinosima i kreću se od 4,6 do sedam tona po hektaru, ali ima naznaka da će se brojke zaustaviti na proseku od šest miliona tona kukuruza, što je 25 posto manji rod u odnosu na prošlu godinu.
I dok će ratari biti srećni da ne ostanu u gubitku, agronomi se bave drugim brojkama i problemima u najavi. Po uzorcima dobijenim iz prinosa i ostalim parametrima obistinjuju se slutnje da je preko polovine roda skroz propalo, dok će o kvalitetu ubranog analize uslediti po skidanju kompletnog useva.
Na poljima je dosta kukuruza kojima tropske vrućine nisu dozvolile ni da završi oplodnju. Vrhovi klipova su prazni bez komušine, a došlo je i do naseljavanja štetočina, pre svega kukuruznog plamenca koji je izbušio zrna i to su ”otvorene rane” sa kojima ovdašnji ratari već imaju iskustva iz 2012. godine, tokom možda i jače suše od ove, koja je protutnjala zasadima. Zato je preporuka što pre završiti berbu.
Savet za ratare je i da ne čuvaju kukuruz u klipu, nego da ga iskombajniraju i predaju u silose na sušenje u kontrolisanom uslovima, kako u ambarima i drugim neuslovnim skladištima ne bi li došlo do masovnijeg širenja gljiva koje su između ostalog krive i za pojavu aflatoksina.
Za narednu setvu stiže i savet da kad već ne mogu da uđu u bitku sa klimatskim prilikama, proizvođači moraju da paze na vreme kada polažu seme u zemlju i agrotehniku, kako bi mogli da računaju na prinose, a o masovnijem navodnjavanju teško je i govoriti, jer je ono gotovo neizvodljivo na velikim površinama.
