Pre četiri godine površine pod krompirom u Srbiji su bile za oko tri puta manje u odnosu na početak devedesetih godina prošlog veka, a prosečna proizvodnja po hektaru je u međuvremenu porasla za oko 50%. Pod krompirom u 2021. bilo je oko 25.000 hektara, a ukupna proizvodnja bila je manja od 450.000 tona. Procenjuje se da će se u 2025. krompir zasaditi verovatno na oko 20.000 hektara
Područja tradicionalne proizvodnje u Leskovačkoj kotlini i brdsko područje Zapadne Srbije imaju sve manji značaj za ukupnu proizvodnju krompira. Sve surovije vremenske i klimatske prilike svakako imaju svoje mesto u ovome, jer je proizvodnja dugoročno rentabilna samo u uslovima redovnog navodnjavanja.
Visoka cena radne snage i njen nedostatak su poslednjih godina veliki problem za srednje i male proizvođače, kao i sve proizvođače u brdsko-planinskim krajevima. Opremanje novom mehanizacijom je prisutno kod malog broja velikih proizvođača, a to je teško moguće bez dobrih finansijskih podsticaja. Ovo je posebno bitno kod izgradnje skladišta, jer bez toga nema kontinuiranog snabdevanja tržišta, posebno velikih trgovinskih lanaca.
Od potpisivanja SSP-a sa Briselom proizvođači u Srbiji su prepušteni na milost i nemilost tržištu krompira iz Evropske unije. Tako smo iz Francuske od jeseni 2017. do leta 2018. godine uvozili krompir po cenama 5-8 euro centi/kg jer je severozapadna Evropa (posebno Francuska) imala hiperprodukciju od oko dva miliona tona. Od tada imamo redovan uvoz velikih količina krompira za trgovinske lance, a sa kvantaških pijaca snabdevaju se piljari i manje prodavnice. Tako se recimo uvozni krompir danas može kupiti u Ivanjici, Guči, Čačku, Gornjem Milanovcu, odnosno mestima koja su ranije bila sinonim za proizvodnju kvalitetnog krompira.
Već duži niz godina prisutan je i veliki uvoz iz Belorusije, na primer prošle godine bio je utovar roda iz 2023. po 13-15 euro centi/kg, a desilo se da smo ga u proleće 2024. uvozili i iz Rusije, koja je do skora bila redovni uvoznik konzumnog krompira.
U poslednje tri godine uvoz konzumnog krompira je 45.000 – 50.000 tona, a u poslednje dve godine uvozimo i sirovine za preradu u čips od oko 16.000 -18.000 tona na godišnjem nivou.
Sve ovo je uticalo na proizvođače krompira koji će i ove godine smanjiti zasejane površine. Verovatno je da će biti smanjene površine pod ranim i letnjim krompirom koji su redovno profitabilni jer im plasman ne zavisi od uvoza. Razlozi su manja zarada u prošloj godini i nedostatak radne snage bez koje nema vađenja, pranja i pakovanja. Manji proizvođači u brdsko – planinskom području već godinama imaju sve niže prinose i retko postižu zaradu koja omogućava održivost proizvodnje, tako da će mnogi smanjiti ili postepeno odustajati od proizvodnje. I takozvani hobisti koji su ranije tradicionalno na baštenskom nivou sadili krompir odustaju od sadnje ili kupovine kvalitetnog semena, što se jasno vidi kod pada prodaje u poljoprivrednim apotekama gde se snabdevaju domaćim semenskim krompirom.
Evidentno je da svetsko i domaće tržište krompira doživljavaju vrlo dinamičke promene u poslednje dve decenije. Promene treba pažljivo pratiti i analizirati kako bi na osnovu različitih iskustava povlačili najbolje poteze za domaće proizvođače krompira, ali i potrošače.
