Vest da su naučnici pretvorili list spanaća u srčano ljudsko tkivo odjeknula je širom sveta, a najviše su se obradovali pacijenti koji imaju srčanih tegoba i kojima bi, ukoliko se teorije naučnika dokažu u velikom broju studija, mogle da im budu od koristi.
Naime, istraživači sa tri američka univerziteta uspeli su da iskoriste sistem prenošenja tečnosti u listu spanaća i stvore funkcionalno ljudsko srčano tkivo. Oni su u toku jednog istraživanja došli do zaključka da biljke predstavljaju odličan način za rekonstrukciju sistema u ljudskom organizmu koji prenose krv.
– U svakom naučnom poduhvatu ili poduhvatu koji ima ambiciju da bude naučni, malo u šali, ali realno u zbilji, razlikujemo tri faze: fazu oduševljenja, fazu razočaranja i fazu realnosti. Naravno je da je ovaj model interesantan, ali je za sada u prvoj fazi – smatra profesor dr Siniša Pavlović, kardiolog u Kliničkom centru Srbije.
Da bi stvorili veštačko srce, naučnici su prvo izvukli biljne ćelije iz lista spanaća, a zatim kroz mrežu od celuloze ubrizgali tečnosti, plastične kuglice nalik krvnim ćelijama i žive ljudske ćelije srca, koje su formirale tkivo. Ova tehnika mogla bi jednog dana da dovede do uzgajanja zdravih srčanih mišića ili poboljša tretmane koji trenutno stoje na raspolaganju pacijentima koji su doživeli srčani udar.
Kako ističe profesor dr Vojin Rakić, direktor Centra za bioetičke studije i šef Unesko Katedre za bioetiku za Evropu, ovo je najnoviji način o kome se spekuliše kao o metod putem kojeg pacijent može da dođe do novog organa, ukoliko mu je potreban.
– Transplantacija je dobro poznata metoda, ali ima nedostatak što je potreban donor organa. Uzgajanje tkiva i organa ljudi u životinjskim organizmima (takozvane himere) takođe je nov metod, ali ima nedostatak što otvara mogućnost stvaranja životinja sa ljudskom svešću, kao i opasnost od toga da „himere” izađu izvan laboratorija. Upotreba lista spanaća radi stvaranja ljudskog srčanog tkiva spada u kategoriju intervencija koje su u etičkom smislu slične „štampanju organa”, jer su moralno nekontroverzne. Ukoliko se ovakve metode usavrše, nema ničeg moralno spornog u njihovom korišćenju radi lečenja pacijenata kojima su potrebni novi organi radi ozdravljenja i, u krajnjoj liniji, radi produženja životnog veka – dodao je dr Rakić.
Rezultati istraživanja od kojih se mnogo očekuje u budućnosti biće objavljeni u maju u časopisu Biomaterials.
