Šljiva, jabuka, višnja i druge voćne vrste decenijama su deo identiteta šumadijske poljoprivrede, ali klimatske promene sve ozbiljnije menjaju uslove proizvodnje. Suše, visoke temperature, grad i mrazevi van uobičajenog perioda povećavaju rizik i dovode u pitanje stabilnost prihoda brojnih seoskih gazdinstava
Voćari u Šumadiji sve teže mogu da planiraju proizvodnju oslanjajući se na nekadašnje obrasce smene godišnjih doba. Vremenske prilike menjaju se naglo, leta su sve toplija, dok je snežnih perioda sve manje.
Takvi uslovi utiču na razvoj biljaka, rod i kvalitet plodova, ali i na organizaciju radova u voćnjacima. Poseban problem predstavljaju kasni mrazevi, sušni periodi i visoke temperature u fazama kada je voćkama voda najpotrebnija.
Prerada kao dodatna sigurnost
U promenjenim klimatskim uslovima sve veći značaj dobija i način na koji se rod plasira.
Stručnjaci proizvođačima preporučuju da deo voća ne prodaju samo kao svež proizvod, već da razmišljaju i o preradi, koja može da poveća vrednost proizvoda i smanji zavisnost gazdinstva od trenutnih otkupnih cena i tržišnih oscilacija.
Šljiva, jabuka, višnja i drugo voće mogu se prerađivati u sokove, džemove, sušene proizvode ili rakiju, čime se produžava rok njihove upotrebe i otvara mogućnost za veću zaradu.
Takav pristup posebno može biti značajan za manja gazdinstva i proizvođače koji tek ulaze u voćarsku proizvodnju i pokušavaju da smanje rizik.
Od proizvodnje do očuvanja roda
Klimatske promene pokazuju da više nije dovoljno samo proizvesti kvalitetan plod. Sve važnije postaju zaštita zasada, navodnjavanje, pravovremene informacije, skladištenje i prerada.
Ukoliko šumadijsko voćarstvo želi da zadrži mesto koje tradicionalno ima u ovom delu Srbije, proizvođači će morati sve više da prilagođavaju proizvodnju novim vremenskim uslovima i da traže načine da istom rodu obezbede veću vrednost.
Budućnost voćarstva zato neće zavisiti samo od toga koliko će voća biti ubrano, već i od toga koliko će proizvođači uspešno upravljati rizikom – od voćnjaka do tržišta.
