Zrenjaninska industrija piva ZIP otišla je na doboš. Prodana je na otpad, danas se to kaže – sakupljaču sekundarnih sirovina. Počela je da radi još 1745. godine, a kasnije su hroničari insistirali na tome da je bila reč o prvoj industriji u tadašnjem Velikom Bečkereku, gde su cvetali zanati i manufaktura
Protekle nedelje, doduše na marginama lokalnih novina, zabeležena su dva događaja. Prvi je prodaja tehnoloških linija najstarije industrije na Begeju. Prodaja pivare u celini pokušavana je tri puta, ali nije bilo uspeha. Onda je odlučeno da se ona raskrčmi u delovima pa je opremu, doduše upola cene, kupio trgovac sekundarnim sirovinama iz Šapca. Tako je industrijski prvenac nestao u jednoj od nemilosrdnih postindustrijskih era koje se smenjuju neslućenom brzinom.
U sklopu te vesti s margine lista Zrenjanin, zabeleženo je da je u prošli utorak umro Veselin Berberski (77). Ceo radni vek proveo je u pivari, negde u senci, ali s važnom ulogom. Nenametljiv i smeran, mada se ne bi reklo da je za marketing osmislio manifestaciju „Dani piva”, koja je opstala, a pivara je nestala. Kada su se u protekle tri i po decenije obeležavali jubileji te fešte koja svake godine, sve do danas, okuplja na stotine hiljada posetilaca, onda su se mnogi busali u prsa kao rodonačelnici slave u čast tečnog hleba, a Vesa, kao zaista najzaslužniji, uvek bi stajao po strani i u blizini izložbe svoje bogate kolekcije pivskih etiketa. One su svedočile o samo jednom delu njegove posvećenosti pivarstvu.
Muzej piva
Sakupljač sekundarnih sirovina ima godinu dana da izveze kupljenu robu. Ono što bi, pored zgrada, trebalo da ostane je takozvana variona u kojoj se nalaze kotlovi za kuvanje sirovina u proizvodnji piva – hmelja i ječma, na primer. Ideja da se ovde otvori muzej piva aktuelizovana je kad je već bilo izvesno da će pivaru da pregazi tranzicija. Priču afirmiše Turistička organizacija grada Zrenjanina. Variona ima izlaz na Begej, a mašta se da će turisti da dolaze i brodovima iz kojih sa reke mogu da gledaju i ceo kompleks istorijske pivare.
U muzeju bi mogla da se nađe i druga oprema, poput mlinova za ječam i žito iz 1910. i još nešto, pa i ono što pripada kupcu, a da mu se plati po ceni starog gvožđa.
Zrenjaninsku pivaru podigao je 1745. Nemac Sebastijan Kratcajzen. Njen vlasnik kupovinom je 1891. postao Lazar Dunđerski. On 1911. obavio detaljnu rekonstrukciju. Po završetku Drugog svetskog rata, potomak slavne familije i vlasnik Dušan Dunđerski, navodno je fabriku poklonio Komunističkoj partiji, a ona je nastavila je da posluje u sastavu kombinata „Servo Mihalj” i sve do 2003. bila jedna od najvećih i najpoznatijih pivara u ovom delu Evrope. Ona se nudila u međunarodnim vozovima, na Konferenciji nesvrstanih, na elitnim mestima. Kažu da je njen kupac kontroverzni biznismen Momčilo Rajić, poznatiji pod nadimkom Spas, u privatizaciji koja je propala, od konkurencije bio stimulisan da je uništi.
Entuzijasti su ubeđeni da bi muzej na njenom mestu bio stalno podsećanje na uspešnu eru industrijalizacije.
