Precizna poljoprivreda više nije samo priča o skupoj tehnologiji rezervisanoj za velike sisteme. GPS navođenje, dronovi, senzori i automatizacija sve su prisutniji i na domaćim gazdinstvima, a najveća promena je u tome što se njiva više ne posmatra kao jedna celina. Umesto proseka, poljoprivrednik danas može da reaguje na potrebe svakog dela parcele – i da istovremeno smanji troškove goriva, semena, đubriva i zaštitnih sredstava
Precizna poljoprivreda podrazumeva prelazak sa upravljanja čitavom parcelom kao uniformnom celinom na upravljanje njenim pojedinačnim delovima, odnosno mikrolokacijama, objašnjava za Poljoprivrednik master inženjer poljoprivrede Lazar Turšijan, doktorand agronomije i asistent na Departmanu za poljoprivrednu tehniku Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Pre dve decenije isti broj semena i ista količina đubriva i zaštitnih sredstava primenjivali su se na celoj parceli, bez obzira na razlike u kvalitetu zemljišta i stanju useva.
Danas sateliti, dronovi i senzori omogućavaju da se njiva sagleda u visokoj rezoluciji, pa se inputi mogu primeniti samo tamo gde su potrebni, u trenutku kada su potrebni i u tačno određenoj količini.
Kako Turšijan kaže, suština promene je jednostavna – prelazak sa „proseka“ na preciznu meru.
Autopilot više nije luksuz
Od svih tehnologija koje danas ulaze u poljoprivredu, najveću praktičnu primenu imaju sistemi za satelitsko, odnosno GPS/RTK navođenje traktora i drugih poljoprivrednih mašina.
Autopilot sistemi postaju standard, a ne luksuz, dok odmah iza njih dolaze poljoprivredni dronovi.
Multispektralni dronovi koriste se za mapiranje i praćenje stanja useva, dok modeli većeg kapaciteta mogu da obavljaju tretmane iz vazduha.
Dronovi, prema Turšijanu, trenutno prolaze kroz snažnu ekspanziju jer proizvođačima omogućavaju da brzo odgovore na konkretan problem na parceli.
Veštačka inteligencija i napredni senzori već su deo ovih sistema, ali njihova samostalna primena na domaćem tržištu još nije toliko rasprostranjena.
Precizna tehnologija više nije samo za velika gazdinstva
Tehnologije precizne poljoprivrede nekada su bile dostupne uglavnom velikim kompanijama i kombinatima sa hiljadama hektara. To se, međutim, brzo menja.
Pad cena pojedinih sistema za automatsko upravljanje, kao i razvoj firmi koje nude mapiranje, analizu useva i tretiranje dronovima kao uslugu, omogućili su da i mali i srednji proizvođači koriste naprednu tehnologiju bez kupovine skupe opreme.
To je, prema Turšijanu, jedna od ključnih promena – tehnologija se više ne mora posedovati da bi se koristila.
Problem nije samo cena, već znanje
Iako se često pretpostavlja da je najveća prepreka cena opreme, praksa pokazuje drugačije.
Najveći problem je nedostatak specifičnog znanja, ali i tradicionalni način razmišljanja.
Kupovina uređaja samo je prvi korak. Potrebni su pravilna kalibracija, obrada podataka i, još važnije, donošenje agronomskih odluka na osnovu tih podataka.
Tehnologija se razvija brže nego što korisnici uspevaju da usvoje znanje potrebno za njenu punu primenu.
Usitnjenost parcela i veličina gazdinstava ostaju izazov, ali Turšijan smatra da je edukacija trenutno najvažniji faktor za širu primenu precizne poljoprivrede.
Roboti na njivama – pitanje vremena
Autonomni traktori i poljoprivredni roboti tehnološki su već spremni, ali će do njihove masovne primene u Srbiji proći još nekoliko godina.
Potrebno je, između ostalog, urediti zakonodavni okvir, bezbednosne standarde i infrastrukturu, uključujući stabilan RTK signal u poljoprivrednim područjima.
Ipak, Turšijan očekuje da će manje autonomne platforme – poput robota za voćnjake, košenje i održavanje pojaseva – mnogo pre ući u svakodnevnu upotrebu nego veliki autonomni traktori.
Robotizacija bi mogla da bude i deo odgovora na sve izraženiji nedostatak radne snage.
U Vojvodini, kao i u većem delu Evrope, sve je teže pronaći kvalifikovane traktoriste i sezonske radnike. Dronom za tretiranje, na primer, jedan operater može da obavi posao za koji je ranije bilo potrebno više ljudi i teška mehanizacija.
Automatizacija, prema Turšijanu, ne treba da zameni ljude, već da nadomesti radnu snagu koja već nedostaje.
Uštede od 10 do 15 odsto već u prvoj sezoni
Za proizvođača koji razmišlja o ulaganju u preciznu tehnologiju ključno je pitanje – koliko brzo se investicija vraća.
Najbrža korist vidi se kroz manju potrošnju goriva, semena, đubriva i zaštitnih sredstava.
Precizno navođenje smanjuje preklapanje prohoda mašina, pa uštede u pojedinim operacijama mogu da dostignu 10 do 15 odsto već tokom prve sezone.
Dugoročno, varijabilna primena đubriva i drugih inputa može doprineti ujednačavanju parcele i povećanju prinosa, ali prvi finansijski efekat proizvođač najčešće vidi upravo kroz smanjenje troškova repromaterijala.
Klimatske promene tehnologiju pretvaraju u potrebu
Ekstremne temperature, suše i nepredvidive padavine dodatno povećavaju značaj preciznog upravljanja resursima.
Voda i kvalitetno zemljište postaju resursi koji više ne mogu da se rasipaju, zbog čega precizna poljoprivreda, prema Turšijanu, prestaje da bude samo tehnološka prednost.
Sistemi preciznog navodnjavanja, praćenja stanja useva i doziranja hraniva omogućavaju da biljka dobije vodu i hraniva onda kada su joj zaista potrebni i u količini koju može da iskoristi.
U uslovima sve izraženijih klimatskih promena, takav pristup postaje jedan od preduslova ekonomski i ekološki održive proizvodnje.
Kina pokazuje kako izgleda potpuno digitalizovana farma
Tokom nedavnog boravka na međunarodnoj letnjoj školi Kineskog poljoprivrednog univerziteta u Pekingu, na Turšijana je najveći utisak ostavila povezanost nauke, industrije i poljoprivrednih proizvođača.
U kineskom sistemu primena tehnologije nije izuzetak, već standardni deo poljoprivredne strategije.
Senzori u zemljištu, dronovi u vazduhu i autonomne mašine na zemlji međusobno razmenjuju podatke kroz jedinstvene softverske platforme, što omogućava gotovo potpuno digitalizovano upravljanje gazdinstvom.
Kineski model pokazuje i da razvoj domaćih tehnoloških rešenja može da obori cenu opreme i učini je dostupnijom većem broju proizvođača.
Turšijan bi voleo da se i na domaćim njivama u narednim godinama proširi upotreba autonomnih robotskih platformi, kao i jedinstvenih digitalnih sistema preko kojih bi proizvođač na telefonu imao kompletnu sliku stanja parcele u realnom vremenu.
Poljoprivrednik budućnosti biće menadžer sistema
Za deset godina uloga čoveka na njivi mogla bi znatno da se promeni.
Umesto da prvenstveno upravlja traktorom ili fizički obavlja određenu operaciju, poljoprivrednik bi sve više mogao da postane menadžer sistema.
Pametne meteorološke stanice i senzori u zemljištu slali bi podatke algoritmima, koji bi predlagali potrebnu operaciju, dok bi proizvođač preko računara ili tableta donosio konačnu odluku. Nakon toga bi zadatak obavljao autonomni traktor ili flota dronova.
Ljudi će, smatra Turšijan, ostati nezamenljivi u strateškom odlučivanju, ali će sve veći deo fizičkog rada preuzimati mehanizacija vođena podacima.
Ako se bira jedna investicija – autopilot sa RTK korekcijom
Ako bi domaćem poljoprivredniku trebalo preporučiti samo jednu tehnologiju u koju danas vredi ulagati, Turšijan izdvaja sistem za automatsko upravljanje traktorom uz RTK korekciju.
Takav sistem najbrže pokazuje ekonomsku korist kroz manju potrošnju goriva, semena i zaštitnih sredstava, jer smanjuje preklapanje prohoda.
Istovremeno smanjuje umor operatera, omogućava precizniji rad noću i u uslovima slabije vidljivosti i predstavlja tehnološku osnovu za naredne korake – varijabilno đubrenje, preciznu setvu i druge sisteme precizne poljoprivrede.
Drugim rečima, budućnost poljoprivrede ne znači samo više robota i dronova na njivama. Znači pre svega da će svaka odluka sve više biti zasnovana na podacima, a svaki kilogram đubriva, litar goriva ili kap vode morati da ima jasno opravdanje.
